Koliko Srbija ima stručnjaka


Vest da će u budućoj fabrici čipova biti posla za 1.000 inženjera za visoke tehnologije, svakako je za radovanje. Ono što baca senku na ovu vest je činjenica da može da se dogodi da Srbija toliko stručnjaka ipak – nema, piše Sandra Gucijan u Politici.

Sa univerziteta je odmah stigao odgovor da ne treba da brinemo, a uvek se mogu pozvati i naši iz inostranstva. U prilog ovoj tezi idu i podaci Republičkog zavoda za statistiku o 50.000 nezaposlenih fakultetski obrazovanih stanovnika…

Pitanje je, međutim, koliko je njih zaista na birou, a koliko ih je već potražilo posao preko granice. Jasno je i da u ovoj populaciji dominiraju diplomci društvenih, a ne prirodnih i tehničkih nauka. Škole i fakulteti iz ovih grupacija zvrje prazni, dok se odobrava gotovo neograničeni upis u ekonomske i pravne struke. U ovoj državi se još niko ozbiljno ne bavi planiranjem „proizvodnje” kadrova, niko ne zna tačno koliko stručnjaka imamo niti koje struke će nam biti potrebne za, na primer, 20 godina.

Da bi se odgovorilo na poziv o zapošljavanju 1.000 stručnjaka, neophodno je prvo da imamo bazu podataka o našem školovanom kadru koji je bez posla, a koji je na raspolaganju u Srbiji. Takođe nam je potrebna baza podataka o našim stručnjacima u inostranstvu, koje takođe možemo iskoristiti za ovaj, ali i za neke druge velike i male poslove.

Takva baza ne postoji, ne znamo čak ni koliko ih je otišlo iz Srbije u prethodne dve decenije. U javnosti se „žonglira” podacima od nekoliko hiljada do pola miliona stručnjaka. Dakle, ne znamo ni taj, osnovni broj.

Ono što znamo, jeste da diplomci koji napuštaju Srbiju uglavnom imaju diplome fakulteta prirodnih i tehničkih nauka. Svaki treći akademac koji završi Elektrotehnički fakultet odlazi u inostranstvo. Za nekoliko godina u SAD je izdato više od 250 radnih dozvola našim inženjerima elektrotehnike, i to bez prethodne nostrifikacije diploma. Gotovo ista situacija je i sa ostalim tehničkim fakultetima. I na Rudarsko-geološkom fakultetu kažu da od deset najboljih diplomaca – pet ode u inostranstvo.

Ministarstvo prosvete, doduše, ima svojevrstan registar srpskih naučnika u inostranstvu, ali u njemu je od 2008. godine sakupljeno tek oko 600 imena. Dakle, preostaje jedino da se „pešice” pozivaju fakulteti i ispituju da li oni, kojim slučajem imaju neke podatke.

Jasno je šta nam je činiti: ajmo za početak da popišemo koliko nas je ostalo, a koliko otišlo. U eri čuda modernih tehnologija, ne bi trebalo da bude težak posao ni da se pronađu adrese i brojevi telefona. Toliko sigurno može da se uradi, ne čekajući strategije, skupštinske i vladine odluke o tome kako treba da izgleda Srbija za 20 godina. Za početak će i to biti dovoljno kada nam opet neki stranci banu sa idejom o zapošljavanju naših kadrova.

Foto: flickr.com by Rod Senna