Pola Srbije na državnom kazanu


Više od polovine žitelja Srbije, na ovaj ili onaj način, živi na državnom kazanu, pišu Novosti u izdanju za nedelju, 8. aprila. Neki su zaposleni u državnoj upravi, vojsci, policiji, školstvu, zdravstvu, pravosuđu, drugi u republičkim ili lokalnim javnim preduzećima, treći dobijaju neku vrstu socijalnih davanja, a četvrte država dotira za penzije. Država najdirektnije hrani oko 3,7 miliona ljudi, što je nešto više od polovine ne samo od punoletnog, već i ukupnog stanovništva! Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, samo u obrazovanju je zaposleno oko 120.000 ljudi (ako se izuzmu oni iz privatnih škola i vrtića), a u zdravstvu i socijalnoj zaštiti oko 140.000. U državnoj upravi, odbrani i obaveznom socijalnom osiguranju još 120.000. Konkretnije, u Vojsci i policiji radi oko 85.000 ljudi, u Vladi, ministarstvima, upravama, direkcijama i agencijama oko 28.000, u kabinetu predsednika i Narodnoj kancelariji stotinak ljudi, u lokalnoj samoupravi oko 23.000. Nacionalna služba za zapošljavanje, sve sa podružnicama, zapošljava više od 2.000 ljudi, a PIO fond više od 3.500...

Sve u svemu, po rečima Zorana Stojiljkovića, iz Agencije za borbu protiv korupcije, u javnom sektoru, ne računajući javna preduzeća, zaposleno je oko 550.000 ljudi. Broj različitih vladinih organa i institucija dostigao je 4.920, a broj mesta gde se obavlja neki društveni posao koji se finansira iz nacionalne kase je 11.200.

“Trećina svih zaposlenih radi u javnom sektoru. Ali, to ne znači da je naš državni aparat prerazvijen za naše potrebe, već da je ekonomija, koja bi trebalo da ga finansira, nerazvijena. Ona ne može to da nosi jer je zemlja deindustrijalizovana”, kaže Stojiljković. Na ove brojke treba dodati i 1,7 miliona penzionera, za čije mesečne „apanaže“ se godišnje dotira 253 milijarde dinara. I još oko 830.000 ljudi koji koriste bar neki vid socijalne zaštite, od čega 180.000 živi isključivo od socijalne pomoći. I za njih se godišnje izdvaja oko 70 milijardi. Broj onih koji žive na državnim jaslama posebno povećavaju zaposleni u svim javnim preduzećima - od republike do lokala. Nigde ne postoji precizan podatak koliko ih je, a prema nekim procenama ima ih oko 680.000.

Sve u svemu, na 1.461 milijardu dinara ukupne javne potrošnje u Srbiji, na svim nivoima, u prošloj godini na plate je otišlo 343 milijarde dinara, a na penzije 423 milijarde dinara.

“Rezultat svega toga je velika zaduženost zemlje, koja ne može da ide u beskonačnost. U suprotnom, država će bukvalno bankrotirati, pleniće nam u inostranstvu imovinu. Nova vlada moraće da napravi radikalan rez u prvoj godini mandata, da bi joj posle ostalo još tri godine da popravi imidž”, kaže Vladimir Goati, iz „Transparentnosti Srbije.

Promene znače drastično smanjenje i profesionalizaciju državne administracije, smanjenje broja ministarstava, narodnih poslanika, broja agencija i direkcija, smanjenje broja poslanika, manja... Jednom rečju, trezveno i racionalno poslovanje, kaže Goati.

Otkaz u firmama, posao u javnoj službi

Od izbijanja svetske ekonomske krize broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 13 odsto, a najveće smanjenje bilo je u preduzetničkom sektoru. Prema podacima portala Makroekonomija, od svih bivših jugoslovenskih republika broj zaposlenih u firmama najviše je smanjen u Hrvatskoj (za 9,9 odsto), Sloveniji ( za 9,2 odsto), Srbiji (6,4 odsto), Crnoj Gori (3,1 odsto), a najmanje u BiH (2,6 odsto). Što se tiče broja zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, on je smanjen samo u Crnoj Gori, i to za 2,5 odsto. Najviše je povećan u BiH (za 7,7 odsto). U Srbiji su ova tri sektora zajedno imali rast broja zaposlenih za 3,1 odsto, u Hrvatskoj je rast bio 3,7, a u Sloveniji pet odsto.

(Večernje novosti su ovaj tekst objavile 11. aprila 2012. godine)

Na „državnim jaslama“ živi polovina stanovnika Hrvatske

Glas Slavonije je u utorak, 10. aprila 2012. godine, pod gornjim naslovom objavio, a preneo Index.hr, tekst u kojem tvrdi da čak polovina stanovnika Hrvatske danas, na ovaj ili onaj način, živi od državnog budžeta. Najveći broj njih su penzioneri, pa onda zaposleni u državnoj upravi, vojsci, zdravstvu, pravosuđu, pa radnici u državnim i javnim poduzećima i oni koji primaju socijalnu pomoć. Kada se svi zbroje dolazi se da neverovatne brojke od 2.120.000 ljudi, piše Glas Slavonije.
Prema poslednjem popisu stanovništva Hrvatska je imala 4,3 miliona stanovnika, što znači da od plata, penzija i socijalnih davanja živi čak polovina hrvatskog stanovništva.
U martu je na HZZO-u bilo 1,2 miliona penzionera, a još 475 hiljada radnika je zaposleno u državnom ili javnom sektoru, 96 hiljada ljudi je primalo neki oblik socijalne pomoći, a nezaposlenih je 334.601. Sa druge strane, radnika koji rade u privatnom sektoru i pune taj budžet ima oko milion.

Pola Srbije drugi hrane

Sve više domaćinstava u Srbiji preživljava od samo jedne plate ili penzije. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se 7.389.107 stanovnika prehranjuje od skromnih prihoda koji kući donose 1,7 miliona zaposlenih i još toliko penzionisanih, pišu Večernje novosti.

- Tačan broj izdržavanih lica znaće se u aprilu kada se obrade rezultati poslednjeg popisa stanovništa, ali se već sada može zaključiti da će njihov udeo u ukupnom stanovništvu biti još veći nego ranije - kaže Ljiljana Đorđević iz RZZS.

Poslednji podaci pokazuju da u ukupno 2.521.190 domaćinstava, samo u 1.054.598 nema izdržavanih lica. U 721.922 slučaja glava kuće se brine najmanje o još jednom članu, u 497.800 o još dvoje, u 177.891 o najmanje troje, a u 68.979 o četiri ili više srodnika. I rezultati ankete o radnoj snazi, urađeni krajem prošle godine, pokazuju veliku zavisnost nezaposlenog stanovništva od onih koji nešto privređuju, ali i sve ”neobičniju” srazmeru kućnih prihoda. Sve veći broj porodica oslanja se na penzije i na socijalne pomoći:

- Pred sam početak ekonomske krize, gotovo polovina svih troškova u domaćinstvu nadoknađivala se od plate, dok danas zarade učestvuju sa tek 43 odsto ukupnih prihoda. S druge strane, penzije danas učestvuju sa čak 37,3 odsto, dok su pre pet godina dostizale jedva 27 odsto - računaju u RZZS.

Ovakva finansijska slika, kako ocenjuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, posledica je ne samo globalne krize i sve većeg starenja stanovništva već i ”kapitalizma, u koji smo ušli sasvim nepripremljeni”:

- Radnik je danas poslednja rupa na svirali, kojeg gazde u slučaju ako im je potreban angažuju za male pare, a čim postane suvišan, lako ga se otarasi. Istovremeno, u uslovima ekonomske krize, država ima sve manje prostora da se ponaša kao socijalno odgovorna. Zbog toga je katastrofalan odnos izdržavanog u ukupnom broju stanovništva.

Profesor Savić zaključuje da, ipak, najveći danak plaćaju mladi, koji sve duže ostaju pod istim krovom sa roditeljima i sve se duže oslanjaju na njihovu pomoć:

- Potpuni je paradoks da danas roditelji izdržavaju svoju odraslu decu, umesto da je obrnuto, i da penzioneri sve više finansijski pomažu svojim ukućanima jer su njihova primanja skromna, ali redovna.

Da nam se loše piše smatra i Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata:

- Trećina radno aktivnog stanovništa nije zaposlena, a oni koji jesu dobijaju plate na nivou Albanije i Makedonije. Prosečna plata je 43.000, a potrošačka korpa 50.000 dinara. Sa takvim prihodima je nemoguće živeti na iole pristojnom nivou, a mi smo prinuđeni da prehranjujemo čitavu porodicu.

Radi tek svaki treći

Podaci iz poslednje ankete o radnoj snazi pokazuju da je u našoj zemlji 6.272.286 građana sposobnih da samostalno zarađuju novac. Ipak, to čini (legalno, ali i na crno) tek njih 2.299.068. U ovom času njih 665.474 traže posao, dok više od dva miliona to i ne pokušava bilo zbog starosti, bolesti ili nedostatka vere da će ga naći.

Sve ode na goli hleb

Srpska prosečna porodica ima tri člana, a u njoj su prihodi od zarada 22.716 dinara mesečno, a od penzija 19.398. A samo na hranu, u prosečnom domaćinstvu se mesečno potroši 22.072 dinara.

Brojke

* 43 Odsto je udeo plata u ukupnim prihodima
* 37,3 Odsto je udeo penzija u ukupnim prihodima
* 1,7 Miliona ukupno zaposlenih u Srbiji

(Večernje novosti su ovaj tekst objavile 25. januara 2013. godine)

Socijalnu pomoć prima 700.000 ljudi

U Srbiji je od 2006. broj korisnika socijalne pomoći sa 424.798 porastao na 700.000, upozorili su predstavnici države i nevladinih organizacija u javnoj debati u Skupštini Srbije koja je organizovana povodom godinu dana primene Zakona o socijalnoj zaštiti, prenosi Politika. Na javnom slušanju u parlamentu o izveštaju koalicije Kontakt organizacija civilnog društva navedeno je da centri za socijalni rad često nemaju dovoljno zaposlenih da pomognu svim ugroženima, kao i da budžetska izdvajanja za socijalnu zaštitu ne prate broj korisnika, koji je u stalnom porastu.  

Zamenica predsednice skupštinskog odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Ranka Savić istakla je da 140.000 dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu i da 400.000 mališana dobija dečiji dodatak, kao i da je svaka druga osoba mlađa od 25 godina nezaposlena. Situacija nije ništa bolja ni kada su u pitanju naši najstariji sugrađani...

„U našoj zemlji živi 1,2 miliona građana starijih od 65 godina, a polovina njih smatra da država ne čini dovoljno za njih. Podaci govore da u našoj zemlji živi i 700.000 osoba sa invaliditetom, a više od 70 odsto njih živi u siromaštvu. Ovim sumornim brojkama treba pridružiti i 67.000 izbeglih i 210.000 interno raseljenih osoba, od kojih većina nosi preteško breme siromaštva i nezaposlenosti. U stanju velike socijalne potrebe nalazi se i romska populacija, koja broji između 450.000 i 600.000 osoba“, upozorila je Ranka Savić.  

Izvršna direktorka Građanskih inicijativa Dubravka Velat upozorila je da je, zahvaljujući Zakonu o socijalnoj zaštiti, povećan broj korisnika socijalne pomoći, ali su se istovremeno smanjila izdvajanja iz republičkog budžeta – 2010. godine iz budžeta je bilo izdvojeno 11,2 odsto za socijalnu zaštitu, a ove godine namenjeno je svega 9,4 procenta od ukupnih sredstava.

Predstavnica Centra za samostalni život invalida Gordana Rajkov naglasila je da su se zahvaljujući novom Zakonu o socijalnoj zaštiti personalni asistenti prvi put pojavili u jednom zakonskom aktu, ali da u budžetu još uvek nema novca za plaćanje njihovih usluga – u sedam gradova Srbije postoji svega 56 personalnih asistenata koji dobijaju minimalnu naknadu za svoj rad .

Nadežda Satarić iz nevladine organizacije „Amiti“ ocenila je da Zakon o socijalnoj zaštiti ne prepoznaje stare osobe kao specifičnu socijalnu grupu i naglasila da u našoj zemlji živi oko 300.000 starih i siromašnih osoba „za čije se interese niko ne bori u parlamentu“. Ona je istakla da je svega 13 procenata primalaca novčane socijalne pomoći iz seoskih sredina u kojima je siromaštvo najizraženije.

Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković rekla je da se najvažniji podzakonski akti nalaze u proceduri usvajanja i dodala da je u protekla četiri meseca „usmereno“ 40 miliona dinara lokalnim samoupravama, kao i da u 40 opština ne postoji služba socijalne zaštite. U javnoj debati skrenuta je pažnja na činjenicu da i dalje nije omogućeno da se bavljenje hraniteljstvom formalno prizna i da se za to dobije radni staž kojim bi se ostvarilo pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i pravo na socijalno i zdravstveno osiguranje.

(Politika je ovaj tekst objavila 25. januara 2013. godine)

Grafikon: Politika

Foto: flickr.com by vonderauvisuals