Beograd i Moskva



Srbija i Rusija imaju veoma veliki potencijal za razvoj prvenstveno ekonomske i energetske saradnje, trgovine i investicija, koje bi politički odnosi trebalo da prate. Uspešno poslovanje ruskih kompanija u Srbiji i svakako najvažniji sporazum Srbije sa Rusijom – izgradnja magistralnog kraka gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju, dopunjeni su za Srbiju izrazito korisnim Sporazumom o slobodnoj trgovini, putem kojeg je Srbija smanjila svoj trgovinski deficit sa Rusijom.

Srbija i Rusija bi trebalo da svoje snage usmere na olakšavanje međusobne trgovine i investicija, i uklanjanje administrativnih i praktičnih barijera koje ih opterećuju. Istovremeno, ne bi trebalo zapostaviti kulturnu, obrazovnu i naučnu saradnju, koja je bliske narode ovih dvaju zemalja ujedinjavala kroz vekove.

Politički odnosi bi trebalo da prate i olakšavaju razvoj ekonomske i energetske saradnje. Primeri uspešne saradnje sa Srbijom u mnogim sektorima, uključujući i uspešnost NIS-Gazpromnjeft-a, Lukoil-a, Moskovske banke i drugih ruskih giganata je velika preporuka za Rusiju u regionu Zapadnog Balkana. Osim toga, Srbija je upućena na saradnju sa Rusijom u oblasti remonta oružja i vojne opreme, a u poslednjih nekoliko godina, dostignuti su i važni oblici saradnje u oblasti deminiranja obradivih površina u Srbiji i izgradnja Centra za vanredne situacije u okolini Niša.

Podrška koju je Rusija davala Srbiji u vezi sa pitanjem statusa Kosova je važan sastojak dobrih odnosa Srbije i Rusije, koji je doveo do međusobnog razumevanja spoljne politike dve zemlje u raznim međunarodnim forumima.

Ipak, praćenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije je od ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju postalo i pravna obaveza za Srbiju. Ova politika često nije u skladu sa ruskim prioritetima na međunarodnom planu, te će biti potrebno uskladiti očekivanja i nastavak razumevanja za evoluciju spoljne politike Srbije, koja proističe iz njenih međunarodno-pravnih obaveza prema EU.

Izazov i za tradicionalnu i ekonomsku diplomatiju obe zemlje će biti nastavak razvoja sve boljih ekonomskih i energetskih odnosa i pronalaženje onih polja saradnje koji će biti u skladu sa međunarodno pravnim obavezama i nacionalnim interesima obe zemlje. Preodoleti taj izazov je zahtev pred kreativnošću elita obe zemlje.