Potrebe diplomatske službe



Spoljnu politiku, u skladu s Ustavom Srbije, utvrdjuje vlada a neposredno sprovodiMinistarstvo spoljnih poslova sa mrežom diplomatsko konzularnih predstavništava i, kao koordinator, međunarodne aktivnosti drugih resora.

Diplomatska služba je vrlo značajna institucija državne uprave  koja, profesionalno organizovana, racionalno usmerena na ostvarivanje realno postavljenih ciljeva u objektivno sagledanom vremenu, odgovorno ostvaruje složene zadatke predstavljanja i zaštite interesa Srbije u odnosima sa drugim zemljama i međunarodnim organizacijama.

To pretpostavlja definisanje najvažnijih strateških ciljeva, utvrđivanje spoljnopolitičkih prioriteta, izgradnju institucija i procedura za njihovo sprovođenje, odražavajući unutrašnje i spoljnopolitičke uslove, uz njihovo realno sagledavanje i nužno prilagođavanje. Podrazumeva se puna koordinacija članova koalicione vlade, međusobno i sa predsednicima republike i skupštine u okviru njihovih ustavnih ovlašćenja.

Za sprovođenje tako utvrđene spoljne politike izuzetno je važna reafirmacija profesionalizma diplomatske službe što znači izgraditi profesionalan, visokostručan, nezavisan aparat Ministarstva spoljnih poslova, otporan na  partijsko političke uticaje ili mešanje sa strane uorganizaciju ustanove, izbor kadrova, i njegovo funkcionisanje. Stvaranje ambijenta koji će, garantujući stabilnost, stručni razvoj i izvesnost napredovanja na osnovu uspeha profesionalnih diplomata, zaštićenih od uticaja partokratije i podsticanje mladih diplomata na stalni stručni razvoj, učenje stranih jezika i kulture, te savladavanje veština potrebnih za „rad na terenu“. Naše sadašnje, uz neodgovarajući geopolitički raspored, diplomatske misije obogaljene nedovoljnom i neadekvatnom popunjenošću(jedan do dva DK službenika), ne mogu da vode nekvalifikovani ili nepripremljeni šefovi misija, što zahteva reafirmiciju profesionalizma na račun dosada štetne prakse političkih postavljenja.

Ministarstvo je godinama urušavano a njegova organizaciona  struktura sužavana s opadanjem uloge i ugleda u svetu ali i kod kuće. Bez velikih pretenzija, u skladu sa razmišljanjima u samom ministarstvu ali i stručnoj javnosti, nova vlada bi morala razmotriti i vraćanje nekih, vremenom ukinutih, organizacionih jedinica u sistematizaciju ministarstva.

Adekvatno organizovanje i usmerenje ministarstva, odgovarajuće ali neveliko proširenje i, gde je potrebno, jačanje diplomatske mreže u zemljama u razvoju, uz dobro razrađen nastup koji neće iritirati partnere, najmanje je što se može očekivati od reformisane i, zašto da ne, ambicioznije diplomatije Srbije. Za dnevni kontakt ministarstva sa našom i inostranom javnosti potrebno je uvesti službu portparola i dozvoliti slobodnije istupanje u javnosti njegovih funkcionera kao elemenat transparentnosti i demokratičnosti spoljne politike.

Operativne službe ministartsva (regionalne i specijalizovane direkcije) svojom organizacijom i kadrovskom popunjenošću treba da budu u službi ostvarenja utvrđenih spoljnopolitičkih prioriteta: bivše jugorepublike, ostale susedne zemlje i regionalne integracije, Evropska unija, velike sile, zemlje u razvoju, privredna, naučno-tehnička, finansijska saradnja, međunarodne organizacije i posebne oblasti bilateralne saradnje (vojska. policija i dr)

Pripremu ili koordinaciju međunarodnih susreta i razgovora vlade i predsednika republike treba vratiti Ministarstvu spoljnih poslova, tako što će ugovaranje susreta, tema i nivoa razgovora, ići preko nadležnih službi MSP, Iskustvo pokazuje da se pripremom platformi, koje usvaja vlada ili dr. organ u pitanju, obezbeđuje nesmetano i uspešno  ostvarenje ishoda susreta,o čemu se, potom, podnosi izveštaj koji, takodje, usvaja vlada.

Nivo kontakata, službenih ili društvenih obaveza sa diplomatskim korom u Beogradu, a naročito prisustvo članova vlade i predsednika, predlaže služba protokola MSP, na osnovu informacija o vrsti funkcije, stanja odnosa sa zemljom/organizacijom u pitanju i diplomatske prakse.

Iskustvo pokazuje da je mnogo bolje, a na osnovu razumnog predviđanja, ići u susret događajima nego naknadno reagovati, ali i tada to treba činiti brže, fleksibilnije i adekvatnije dešavanjima ili promenama u svetu i regionu. Time će biti onemogućeni sada učestale improvizacije, ishitreni ili iznuđeni potezi koji ne samo što kompromituju službu spoljnih poslova već i nanose štetu državi i njenim interesima. Otuda  zahtev za sistematizovano prikupljanje, praćenje i analizu relevantnih informacija, planiranje i predlaganjedobro promišljenih akcija uz aktiviranje nekadašnje službe za istraživanje i dokumentaciju.

Od ne manjeg značaja je praćenje i analiza međunarodnog položaja zemlje i, uz redovno informisanje vlade, predsednika i parlamenta, planiranje akcija i predlaganje mera za korigovanje ili preduzimanje novih koraka na međunarodnom planu, čime se stručno bavi postojeća služba u MSP.

Radi obezbeđenja nužne koordinacije i jedinstvenog nastupa prema inostranstvu potrebno je u sistem ministarstva integrisati necelishodno smišljenu „mrežu ekonomskih predstavnika“. Taj deo „ekonomske diplomatije“ treba vezati za ranije ishitreno ukinut  sektor za bilateralnu i multilateralnu ekonomsku saradnju koji će koordinacijom njihove i aktivnosti drugih učesnika  na najbolji način obezbediti naše ekonomske interese u i prema inostranstvu.

Neke od ranijih nadležnosti ministarstva (dijaspora i dr) prepuštene su, na osnovu političko partijskih dogovora o podeli vlasti, drugim ministarstvima ili organima vlasti koji im po zakonima ustupljeni, posle analitičkog sagledavanja njihovog učinka, treba vratiti resoru spoljnih poslova.