Energetika, najveći razvojni problem Srbije



Po svemu sudeći,Srbija zbog svog geografskog položaja i višedecenijskog razvoja ima najveći razvojni problem u oblasti energetike. Pribavljanje energije je za Srbiju neobično skupo i predstavlja mnogo veće troškovno opterećenje nego u zemljama koje su makar prosečno snabdevene energetskim resursima. Geografski se Srbija nalazi u Evropi koja je manje snabdevena energetskim resursima od većine kontinenata. Unutar evropskog kontinenta,Jugoistočna Evropa ili Balkansko poluostrvo snabdeveni su konvencionalnim izvorima energije ispod evropskog proseka. Po sličnom principu,u Jugoistočnoj Evropi odnosno na Balkanskom poluostrvu Srbija je zemlja koja ima manju raspoloživost konvencionalnih izvora energije od ostalih, susednih zemalja. Osnovne značajke ovakvog geografskog položaja mogu se sumirati na sledeći način:

Srbija nema izlaz na more i shodno tome nema pristup svetskom tržištu konvencionalne energije. Nafta, gas i ugalj trguju se u najvećoj meri morskim prevozom. Vrlo veliki brodovi prevoze ove energentesa kontinenta na kontinent i zemlje koje imaju pristup moru koji omogućava prijem ovakvih super-velikih brodova imaju posebnu prednost u snabdevanju energijom. Nedostatak pristupa svetskom moru je prepoznat od strane Ujedinjenih Nacija kao jedan od razvojnih problema. Zemlje koje nemaju ovakav pristup izložene su povećanom riziku siromaštva i smanjenim prilikama za razvoj. Međunarodna pravila usvojena od strane Ujedinjenih Nacija i Evropske Unije usmerena su na to da sve zemlje, nezavisno od svog geografskog položaja i geografskog pristupa moru, imaju jednake šanse za razvoj. Međutim, u slučaju Srbije nedostatak pristupa svetskom moru predstavlja i dalje jedno od najznačajnijih razvojnih ograničenja.

Na teritoriji Srbije nema dovoljno konvencionalnih energetskih izvora. Ne samo da je ukupan obim konvencionalnih izvora mali nego i je kvalitet raspoloživih izvora vrlo ograničen. Izvori nafte i gasa su sasvim ograničeni i u svetskim razmerama se mogu smatrati skoro beznačajnim. Ukupna proizvodnja nafte i gasa već duži niz godina se svodi na ispod jedne četvrtine jako smanjenih potreba. Izdašnost buština je mala a troškovi proizvodnje veći od svetskog proseka. Sa stanovišta raspoloživosti uglja, Srbija raspolaže izvesnim rezervama lignita vrlo niskog kvaliteta. Dobar deo ovog resursa je već iskorišćen. Ono što je preostalo ili čije korišćenje neposredno predstoji nalazi se u prostorima koji su opterećeni prirodnim i antropogenim uticajima. Nalaze se ispod nivoa podzemnih voda, ispod velike izgrađene infrastrukture ili naselja. Isto tako, ležišta lignita pomešana su sa drugim materijalima na način da je vrlo teško doći do relativno čistog uglja. Ležišta koja bi se mogla eksploatisati u budućem periodu se nalaze na većoj dubini i mogu se koristiti uz značajno nepovoljniji odnos uglja i jalovine. Ovaj lignit ima visoki sadržaj sumpora u odnosu na svoju energetsku vrednost, visoki procenat vlage i zahteva relativno skupe uređaje da bi se mogao kopati i sagorevati. Ovo dramatično smanjuje produktivnost proizvodnje korisne energije iz ovakvog izvora.Da bi se ostvarila kakva – takva ekonomija obimamoraju se koristiti objekti velikoj pojedinačnog kapaciteta  što implicira povećane troškove prenosa i dristribucija takve energije a smanjuje prile za svrsishodno korišćenje otpadne toplote. Kada se tome doda istorijski i tekući trošak uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi, ukupni društveni trošak ove energije postaje znatno veći od Evropskog proseka.

Srbija raspolaže odgovarajućim konvencionalnim hidroresursima.Iz velikih hidroelektrana u ovom trenutku proizvodi se preko jedne trećine raspoložive električne energije. Međutim, na ovaj način iskorišćen je najveći deo ekonomski iskoristivog hidropotencijala. Preostali potencijali, koji se mogu koristiti malim i srednjim hidroelektranama, znatno su skuplji po jedinici raspoložive energije. Za očekivati je da će budući objekti hidroenergije imati manju produktivnost i manji ekonomski rezultat od objekata koji su već izgrađeni. Postoje značajni potencijali za izgradnju revezibilnih hidroelektrana. Samo mali deo ovih potencijala prepoznat je u objektima koji su sada definisani. Međutim, revezibilne hidroelektrane mogu razviti svoj ekonomski potencijal samo u kontekstu razvijenog elektroenergetskog tržišta sa velikim potencijalima za proizvodnju jeftine bazne elektroenergije ili velikim resursima obnovljivih izvora energije kao što su energija vetra ili solarna energija.

Ovim konvencionalnim resursima Srbija je snabdevena relativno ispod proseka. Shodno tome, zemlja je prinuđena na uvoz fosilnih goriva. Tako se konstituiše potreba za visokom uvoznom zavisnošću. Imajući u vidu da najveći deo sada raspoložive energije troši stanovništvo, eventualni industrijski razvoj podrazumevao bi dramatični porast uvozne zavisnosti u oblasti energije. Ovo postavlja izuzetne zahteve pred mogući industrijski razvoj. Imajući u vidu da uvozna energija u Srbiji mora biti nadprosečno skupa, usled pomanjkanja izlaza na more, industrija koja bi ovu energiju koristila,mora biti nadprosečno produktivna i imati razne druge konkurentske prednosti u odnosu na industrije ostalih zemalja. Ovo je malo verovatno. Dakle, ne samo da je uvozna zavisnost velika, potencijalno još veća, nego ta uvozna zavisnost podrazumeva i visoke troškove pribavljanja uvozne energije. Ovo skoro u potpunosti ograničava eventualni industrijski razvoj zasnovan na energetski intenzivnoj industriji.Kako je u modernom svetu teško zamisliti industriju koja nije intenzivna energijom ili energetskim uslugama, uočava se suštinsko ograničenje razvoja sa kojim se Srbija suočava. Ta se okolnost ne može promeniti raznim aranžmanima državne pomoći, ovakvom ili onakvom monetarnom ili poreskom politikom niti upornim zanemarivanjem problema.

Međutim, industrijska struktura Srbije je upravo energetski intenzivna. Zemlja troši neobično mnogo energije po jedinici ostvarenog proizvoda. Energetska efikasnost je niska i znatno niža od proseka Sveta, Evrope, ili određenih zemalja. Drugim rečima, u odnosu na zemlje koje su ili mogu biti konkurencija u izvozu industrijskih proizvoda, Srbija ima viši nivo energetske intenzivnosti po jedinici ostvarenog proizvoda. Isto tako imajući u vidu povišene troškove pristupa svetskom energetskog tržištu i smanjenu sigurnosti u snabdevanju industrija u Srbiji izložena je povremenim prekidima u snabdevanju energijom. Kao posledica toga,industrijska preduzeća neizbežno, imaju uvećane troškove kapitala po jedinici proizvoda. Postoje periodi kada angažovana imovina industrijskih preduzeća stoji potpuno neiskorišćena usled neraspoloživosti energije. Ovo ukazuje da će nadnice u Srbiji biti niže od nadnica u drugim zemljama u Evropi za isti rad ili isti kvalitet rada. Imajući u vidu da održavanje raspoloživosti radne snage zahteva izvesnu minimalnu nadnicu, nadnice za najjednostavniji rad se ne mogu smanjiti ispod izvesnog životnog minimuma. Nasuprot tome, nadnice za kvalitetniji i stručni tehnički rad mogu se smanjivati značajno ispod proseka za takav kvalitet rada u drugim zemljama. Drugim rečima ovakvo stanje na tržištu energije vrši uticaj na tržište rada, prilike za zapošljavanje i prilike za obrazovanje visoko stručne radne snage.

Energetski sektor vrši uticaj na poljprivredu. Moderna poljoprivreda je energetski intenzivna delatnost. Zahteva energetsku infrastrukturu koja je sposobna da podrži sezonske promene u potrebama za energijom uz što manje troškove po jedinici. Isto tako, zahteva krupnu saobraćajnu infrastrukturu da bise proizvod mogao koncentrisati radi prerade i transporta. U zemlji koja ima razvojan ograničenja poput Srbije a koja je uz to relativno mala, neophodno je zajedničko korišenje saobraćajne infrastrukture za energiju i poljprivredu da bi se ostavarila kakva – takva ekonomija obima. U Srbiji nema ekonomskih mehanizama kojima bi se to moglo ostvariti. Pored toga, postojeća proizvodnja energije vrši kumulativni uticaj na kvalitet zemljištva i vode što smanjuje prinos po jedinici površine najboljeg poljoprivrednog zemljišta i povećava energetsku intenzivnost poljprivrede po jedinici proizvoda.

Nasuprot takvom stanju kod konvencionalnih izvora energije može se reći da je Srbija nadprosečno snabdevena obnovljivim izvorima energije. Mogućnost za rast biomase na teritoriji Srbije je jedna od najvećih u Evropi. Geografski položaj, obim padavina, raspoloživost podzemnih voda i raspoloživa sunčeva energija omogućavaju proizvodnju preko 160 gigadžula energije po hektaru površine što je za preko 30% iznad evropskog proseka. Naravno, ova okolnost je u dramatičnoj nesrazmeri sa obimom biomase koji se sada proizvodi i koristi u Srbiji. Raspoloživa solarna energija srazmerna je geografskom položaju koji Srbija ima. Svi su izgledi da bi se obim proizvodnje biomase i obim raspoložive solarne energije mogli povećati kao posledica procesa klimatskih promena. Međutim, ova energija ostaje neiskorišćena.Onaj mali deo koji se koristi, upotrebljava se u uređajim tako niske efikasnosti da to omogućava samo puko preživljavanje skoro polovine domaćinstava čineći njihovo siromaštvo vrlo upornom i teško romenjivom pojavom.

Jedanodključnihrazlogazanedovoljnokorišćenjeobnovljivihizvoraenergijejenedovoljnoulaganjeuistraživanjeirazvoj. Budućida se radi o malojsiromašnojzemlji, Srbijanijeustanjudaodvojiznačajnijasredstvazaistraživanjeirazvojobnovljivihizvoraenergije. Čakikadabinjenibudžetizaistraživanjeirazvojbili srazmernonanivouizdvajanjazaistraživanjeirazvojkodrazvijenihzemaljaEvropeuodnosunanjihovnacionalniproizvod, ukupnoraspoloživibudžetbibiovrlomali. Nedostatakmeđunarodnesaradnječiniefektivnostovakomalograspoloživogbudžetajoš manjom. Uvelikombrojuslučajevaistražujuseoblastikojesuveć dobroistraženeurazvijenimzemljamaitehnologijekojesuuvelikoukomercijalnojupotrebi. Istraživanjeirazvojzaostajuzanajboljommeđunarodnompraksom, neučestvujuumeđunarodnojpodeliradaitrpeuslednedovoljnenaknadezaradvisokostručnihkadrova.Nedovoljna autonomija istraživačkih ustanova u odnosu na državnu upravu udaljava njihovo delovanje od problema smanjenja siromaštva gde je znanje toliko potrebno.

Ovakvostanjeuenergetskomsektorusuštinskionemogućavaprivredniiekonomskirazvoj. Istotako, onoonemogućavaindustrijskirazvojkojibimogaodovestidokompleksnijeguključivanjaSrbijeumeđunarodnupodelurada. Usledmaleekonomijeobimazemljajeusmerenanauvozskorosvihvisokotehnološkihproizvodauključujućitunaravnoienergetskuopremu. Teškojezamislitidabiseuzemljioveveličinemogaoostvaritiioleznačajnijaekonomijaobimauproizvodnjibilokogmodernogenergetskoguređaja. Shodno tome, uvoz opreme i svrsishodno korišćenje opreme predstavlja sledeći ograničavajući faktor.

Karakter potrošnje energije, gde dominira potrošnja energije kod stanovništva i gde postoji odgovarajuća nesigurnost snabdevanja, uslovljava povećanu sezonsku fluktuaciju potrošnje. Energija se troši za grejanje. Grejanje značajno zavisi od spoljnih meteoroloških uslova. Niska efikasnog raspoloživih sistema grejanja i raspoloživih stambenih objekata čini da je sezonska zavisnost još veća nego što bi se moglo očekivati. Ona je nesrazmerno velika u odnosu na niske ili visoke spoljne temperature. Pored toga, izloženo nesigurnosti u snabdevanju, stanovništvo je prinuđeno da ima na raspolaganju dva ili više različitih sistema grejanja sa mogućnošću da koristi dva ili više različitih energenata. Ovo ukazuje da će korišćeni sistemi grejanja biti jeftini sa niskom efikasnošću i nedovoljnim održavanjem. Dakle, nedovoljno plaćena radna snaga izložena je dodatnim troškovima održavanja života i grejanja raspoloživog stambenog prostora. Vrlo često, raspoloživi stambeni prostor je vrlo mali - znatno manji od donje granice zdravstvenog minimuma. Tako dolazimo u situaciju da su održavanje radne snage i njena sposobnost za visoko produktivan rad a naročito za ostvarenje visoko produktivnog rada redovno u toku radne godine vrlo ograničeni. Ovo dodatno ograničava prilike za industrijski razvoj.

Ovaj niz nepovoljnih - i povoljnih - faktora energetskog razvoja ukazuje na potrebu za vrlo delikatnom energetskom politikom u Srbiji. Ta politika mora da se izbori sa nizom nepovoljnih faktora i iskoristi mali broj razvojnih prilika koje enrgetskom sektoru stoje na raspolaganju. Takvoj politici može da pogoduje usmerenje celog sveta ka obnovljivim izvorima energije. Međutim, da bi imala koristi od takvih međunarodnih usmerenja Srbija mora mnogo konkretnije i mnogo dublje da se uključuje u međunarodne razvojne procese. Ona mora da prihvati svoj deo odgovornosti - ma kako mali bio - za umanjenje klimatskih promena, manji uticaj na životnu sredinu, ekonomski razvoj, i smanjenje siromaštva u globalnim razmerama. Isto tako potrebno je da se Srbija uključi u međunarodnu podelu rada u oblasti istraživanja i nauke. Ona može u tom procesu da da svoj - ma kako mali - doprinos.