Stanje i perspektive rešavanja problema u oblasti životne sredine



1. Postojeće stanje u oblasti životne sredine u Republici Srbiji (RS) posledica je različitih činilaca. Neki od njih su rezultat opštih društvenih i ekonomskih okolnosti bez čije prethodne promene nije moguće ni rešavanje problema u oblasti životne sredine. Nivo ekonomske razvijenosti, karakter privredne strukture i posledice tranzicionih mera opšte su okolnosti koje snažno utiču na stanje u oblasti životne sredine i načine i mogućnosti njihovog rešavanja. Međutim, za jedan deo problema u oblasti životne sredine može se reći da su rezultat slabosti različitih subjekata u sistemu zaštite životne sredine, kao i uticaja suprotstavljenih interesa pojedinih interesnih grupa.

2. Treba konstatovati da je u poslednjih nekoliko godina učinjen značajan napredak u rešavanju nekih problema u oblasti životne sredine ili stvaranju pretpostavki za njihovo rešavanje. Realizovan je ili je u toku realizacija jednog broja projekata finansiranih uglavnom od strane Evropske unije (EU), država članica na bilateralnoj osnovi ili drugih visokorazvijenih država. Kroz usvajanje sistemskih propisa u oblasti životne sredine stvoreni su opšti normativni okvir i neki elementi neophodni za izgradnju savremenog sistema upravljanja u oblasti životne sredine.

3. Sticanje statusa kandidata za članstvo u EU (1. mart 2012) trebalo bi da pospeši rešavanje problema u oblasti životne sredine i stvori uslove za ukupno unapređenje stanja životne sredine. To podrazumeva i jače kapacitete i spremnost različitih subjekata sistema zaštite životne sredine za uključivanje u intenzivniju saradnju i rešavanje konkretnih problema.

4. Osnovni problemi u oblasti životne sredine relativno su jasno definisani u nekoliko strateških dokumenata RS, iako se može postaviti pitanje doslednosti načina na koji su ovi problemi definisani kao i pitanje njihove međusobne usaglašenosti. Ipak, u skoro svim ključnim strateškim dokumentima nekoliko problema je posebno naglašeno kao značajno. To su: upravljanje otpadom (upravljanje komunalnim otpadom, upravljanje otpadnim vodama, upravljanje opasnim otpadom), monitoring sistem, upravljanje rizicima, kapaciteti državne uprave, kapaciteti lokalne samouprave, koordinacija aktivnosti u oblasti životne sredine, sprovođenje propisa u oblasti životne sredine, stanje svesti o problemima u oblasti životne sredine, funkcionalan sistem ekonomskih instrumenata i načini finansiranja u oblasti životne sredine, nivo usaglašenosti nacionalnih propisa sa propisima EU, itd.

Predlog prioriteta

Imajući u vidu činjenicu da je RS kandidat za članstvo u EU u narednom periodu je potrebno intenzivirati aktivnosti radi ubrzavanja procesa integracija, vodeći pri tom računa o realnim mogućnostima privrede i društva. Nekoliko prioritetnih pitanja zaslužuje posebnu pažnju.

1.Jačanje investicija u infrastrukturu od značaja za oblast životne sredine ključna je sistemska pretpostavka za unapređenje stanja u oblasti životne sredine. Bez izgradnje odgovarajuće infrastrukture u nekim od ključnih oblasti (otpadne vode, komunalni otpad, itd) neće biti moguće ostvarivanje strateških ciljeva.

2.Izgradnja infrastrukture za upravljanje opasnim otpadom uključujući i izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada predpostavka je ostvarivanja brojnih drugih ciljeva u oblasti zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine.

3. Neophodno je uključivanje lokalne samouprave u izradu eksternih planova zaštite od hemijskog udesa, koji su sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama, kao i unapređenje saradnje i koordinacije aktivnosti ministarstva nadleznog za oblast životne sredine i ministarstva nadleznog za zaštitu i bezbednost.

4. Očekuje se preduzimanje potrebnih mera i unapređenje sistema koordinacije i intenziviranja investiranja u projekte od značaja za oblast klimatskih promena, naročito u delu koji se odnosi na mere prilagođavanja različitih sektora privrede i unapređenje energetske efikasnosti, u skladu sa stretegijom „Evropa 2020“.

5. Intenzivnija saradnja sa poslovnim sektorom i jače uključivanje poslovnog sektora u rešavanje problema životne sredine i podsticanje „zelene ekonomije“ podrazumeva jasnije i odlučnije formulisan sistem podsticajnih mera za uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine i drugih instrumenata u oblasti održivog razvoja poljoprivrede, energetike, itd.

6. Bez jačanja civilnog sektora i snažnije podrške organizacijama civilnog društva neće biti moguće rešavati probleme u oblasti životne sredine. Stvaranje pretpostavki za intenzivnije uključivanje organizacija civilnog društva u procese donošenja odluka u oblasti životne sredine ili od značaja za oblast životne sredine podrazumeva institucionalno jačanje organizacija civilnog društva. Ovo bi trebalo da doprinese jačanju svesti građana o problemima u oblasti životne sredine i mogućnostima njihovog rešavanja, kao i većem i kvalitetnijem uključivanju građana u aktivnosti u ovoj oblasti.

7.Bez unapređivanjakapaciteta nadležnih subjekata na lokalnom nivou neće biti moguća potpuna primena nekih ključnih propisa u oblasti životne sredine kojima su propisane obaveze i prava lokalne samouprave (procena uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja, integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja, upravljanje otpadom, itd). Budući da postoje značajne razlike u stanju kapaciteta lokalnih samouprava potrebno je identifikovati lokalne samouprave u kojima je potrebno preduzimati značajne mere podrške i potrebne mere podrške preduzimati u ovim jedinicama lokalne samouprave.

8. Jačanje kapaciteta organa državne uprave i lokalne samouprave kroz njihovu depolitizaciju i profesionalizaciju, kao i reorganizaciju na način koji treba da obezbedi funkcionalniju vertikalnu i horizontalnu koordinaciju (posebno kada je u pitanju koordinacija sa organima nadležnim za poslove u oblasti vodoprivrede, energetike, šumarstva, poljoprivrede, zdravstva, itd). Ovo se naročito odnosi na upravne postupke,poslove neposrednog sprovođenja propisa kao i nadzora nad sprovođenjem propisa. Time bi se obezbedilo, između ostalog, i smanjivanje raskoraka između normativnog i stvarnog, između propisa i njihove primenjivosti.

9.Očekuje se dalja izgradnja i jačanje tržišno zasnovanih podsticajnih instrumenata u oblasti životne sredine. Iskustvo u nekim državama EU omogućava da se na već proverenim primerima izgradi optimalan model tržišnih instrumenata primeren situaciji u RS.

10.Kroz reformu sistema finansiranja i redefinisanje uloge Fonda za zaštitu životne sredine i lokalnih fondova za zaštitu životne sredine potrebno je obezbediti usmeravanje sredstava podrške u prioritetne oblasti i punu transparentnost načina korišćenja sredstava.

11. Unapređenje monitoringa životne sredine i razvoj informacionog sistema u oblasti životne sredine doprinelo bi podizanju nivoa odgovornosti za stanje životne sredine i unapređenju celog sistema zaštite životne sredine.

12.Unapređenje međunarodne regionalne saradnje u oblasti životne sredine pretpostavka je unapređenja procesa pristupanja EU. Bez jačanja mehanizama regionalne saradnje u oblasti životne sredine ostvarivanje nacionalnih prioriteta na potpun i dosledan način biće znatno otežano.

13.Jačanje koordinativnih instrumenata za podršku pregovaračkom procesu za članstvo u EU podrazumeva mere jačanja kapaciteta državne uprave na planu boljeg razumevanje evropskih vrednosti, funkcionisanja sistema institucija EU i realnih mogućnosti i interesa različitih subjekata sistema zaštite životne sredine u RS. To podrazumeva i izgradnju sistema u kome će u kreiranje stavova RS biti uključeni svi zainteresovani subjekti naročito u delu koji se (potencijalno) odnosi na pregovore o tzv. prelaznim rokovima.

14. Nastavak i unapređivanjesistema usklađivanja nacionalnih propisa sa propisima EU jedan je od prioriteta kroz čije sprovođenje bi trebalo obezbedi sistematičniji i argumentovaniji pristup sagledavanju mogućnosti RS da preuzima obaveze iz propisa EU.

15.Reforma sistema donošenja propisa u oblasti životne sredine (slično kao i u drugim oblastima) na način koji treba a omogući, između ostalog, sledeće: jasnije sagledavanje efekata propisa koji se donose kao i realnih mogućnosti privrede, građana i drugih zainteresovanih subjekata;  sistematsko praćenje načina primene i problema u sprovođenju donetih propisa i propisivanje obaveznog učešća javnosti u procedurama pripreme propisa u oblasti životne sredine (slično kao i u drugim oblastima).