Zašto "Moguća Srbija"?

Internet portal "Moguća Srbija" namenjen je poboljšanju javne politike. Svrha javne politike je da poboljša kvalitet i dostupnost javnih dobara. Prilike za ekonomski razvoj, obrazovanje i zapošljavanje, dobra uprava i socijalna politika; zdrava životna sredina, dostupna i jeftina energija, zdrava voda, pristup slobodnom tržitu, su javna dobra od najvećeg značaja. Pored toga, pogodni međunarodni odnosi i dobro postavljeni odnosi ruralnih i urbanih prostora u samoj državi doprinose razvoju i kvalitetu ovih javnih dobara.

Ovaj portal je namenjen da informiše javnu politiku i da ponudi inovaciju: ideje o budućnosti kojima se javna politika može rukovoditi. Mada je budućnost pre stvar verovanja nego nauke, nije loše da naša verovanja o budućnosti budu zasnovana na znanju i iskustvu koje nam je dostupno ili do koga se može doći uz minimalni trošak. Ovde je učinjen napor da se smanji trošak dostupnosti znanja i iskustva o najznačajnijim oblastima javne politike i javnih dobara. Sam portal nudi jednostavan pristup do značajnih dokumenata, građanskih inicijativa, programa, ilustracija, vesti i komentara. Pored toga, otvara prostor za raspravu o javnoj politici i javnom dobru. U tom kontekstu nudi se prilika za definisanje otvorenih pitanja i pogodnih rešenja za poboljšanje javne politike.

Svaka država upražnjava najmanje pet oblasti delovanja. Kao svako drugo pravno lice država raspolaže imovinom. Pored toga, ona ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Tome se pridružuje regulatorna vlast. Regulacijom se omogućava dostupnost javnih dobara i poboljšava njihov kvalitet. Utiče se na vrednost imovine I kvalitet života svih. Sudska i regulatorna vlast su dva različita alata da se to postigne. Da li su raspoložive sudske i regulatorne ustanove takve da ostvaruju ovaj cilj? Da li se mogu poboljšati? Da li imaju mandat koji im omogućava da uredno ostvaruju ovakve ciljeve? Da li odluke sudske i regulatorne vlasti nailaze na otpor i odlaganje u sprovođenju? Da li se to može promeniti i poboljšati?                                   

Da li je zakonodavna vlast autonomna u odnosu na izvršnu vlast? Kakva je sposobnost zakonodavne vlasti da formuliše javnu politiku i nameće obaveze izvršnim organima vlasti? Da li su ovi pak, u stanju da takve obaveze sprovode u delo? Možda je bolje imati manji skup obaveza koje će onda biti bolje sprovedene? Da li postoje neke druge ustanove koje mogu da sprovode i razvijaju javnu politiku bolje od izvršne vlasti ili državne uprave? Šta je sa javnim ovlašćenjima nevladinih organizacija? Da li su možda profesionalna udruženja pozvanija da daju profesionalne kvalifikacije i profesionalna zvanja nego što je to državna uprava? Da li Narodna banka treba da bude u državnom vlasništvu ili privatno vlasništvo više odgovara njenoj ulozi nezavisne regulatorne ustanove?

Da li država može da se ponaša kao preduzetnik? Ako ima ulogu preduzetnika, kako da tu ulogu ostvaruje bolje? Na koji način da se suoči sa konkurencijom privatnih preduzeća? Postoje li državne ustanove kojima se može poveriti upravljanje imovinom u državnom vlasništvu? Da li upravljanje imovinom u državnom vlasništvu treba da bude usmereno samo ka stvaranju profita ili ima i nekih drugih ciljeva? Ako se ostvaruje profit, da li se može ostvarivati na moralan način koji će biti primer za privatne preduzetnike? Kako se u tom konktekstu mogu ponašati neke druge ustanove u svojstvu vlasnika komercijalne imovine? Da li se društveno odgovorno poslovanje svodi na različite oblike sponzorstva ili je, možda, značajnije da preduzeće obavlja svoju osnovnu delatnost na način koristan za društvo?

Da li se korupcija svodi na situaciju u kojoj se državni službenik okoristi svojim službenim položajem radi sticanje posebne dobiti za sebe I druga lica? Šta se dešava kada javni službenik odustaje od optimalne javne politike da bi kome pribavio korist? Da li je javna šteta veća ukoliko on za to prima naknadu ili to samo radi usled neznanja? Kakva je razlika između državnog službenika I javnog službenika u tom pogledu? Ako su državnim službenicima povereni državna imovina I administrativni poslovi a javnim službenicima briga za dostupnost I unapređenje javnih dobara, kako se meri efektivnost jednih a kako drugih?

Kakva je odgovornost države u odnosu na zatečeni stepen siromaštva? Da li smanjenje siromaštva smatramo javnim dobrom ili je to privatno pravni odnos između države i siromašnih? Da li je penzija stečeno pravo ili socijalna pomoć? Ako je to stečeno pravo, da li je ono neotuđivo kao ostala imovinska prava? Kakve su obaveze države u tom pogledu? Šta znači pravo na rad? Šta znači pravo na zdravu životnu sredinu? Da li smo spremni da zarad zaposlenosti i redovne mesečne plate smanjimo kvalitet životne sredine za sebe i svoju decu? Da li se ovaj odnos može meriti novcem ili se radi o opštim principima? Kakav je odnos naše države prema globalnim javnim dobrima: klimatske promene, mir I saradnja, tranizit dobara I usluga?

Kakve su prilike za ekonomski razvoj? Kakva ekonomska politika je pogodna kada je u pitanju veće zapošljavanje? Da li se uvećano zapošljavanje može ostvariti jednovremeno sa rastom produktivnosti? Kakva je uloga poreske politike u tome? Da li je namena poreza da pokriva troškove ili da podstiče upotrebu imovine? Dokle sežu prava poreske uprave? Gde je društveno prihvatljiva granica oporezivanja? Kakva je razlika između kredita kojim se razvija javno dobro I kredita kojim se uvećava komercijalna imovina države? U kakvoj su vezi naplaćeni porez i kvalitet i dostupnost javnih dobara?

Može se zamisliti mnogo drugih pitanja. Međutim, portal "Moguća Srbija" nije namenjen samo pitanjima. On je namenjen i odgovorima. Inovativnim odgovorima. Odgovorima koji se do sada nisu uopšte čuli ili nisu dobro čuli a koji su svrsishodni, korisni, i primenjivi.

Srbija se nalazi na pragu da ostvari jedan novi veliki set javnih dobara. Proces pridruživanja Evropskoj Uniji, stavlja na raspolaganje Srbiji javna dobra, pravila i institucije, koji su u Evropi razvijani generacijama. Na ovaj način se stiče prilika da se okoristi javnim dobrima uz najmanji mogući trošak. Pored toga, Srbija stiče i određene odgovornosti. Dolazi u priliku da doprinese razvoju tih javnih dobara koristeći svoju tradiciju, iskustvo i znanje. Pored toga, korišćenjem svojih materijalnih javnih dobara, svog geografskog položaja i svog stanovništva, ova zemlja može doprineti ekonomskom razvoju celog kontinenta. Da li je to moguće? Da li se u Evropsku Uniju može ući u ovom aktivnom kontekstu ili se spremamo za pridruživanje Evropskoj Uniji kao pasivni korisnici raspoloživih dobara Evropske unije? Kakve su koristi, a kakvi troškovi pridruživanja Evropskoj Uniji u pojedinim oblastima? Mogu li se troškovi smanjiti a koristi uvećati? Kako to ostvariti? Može li se biti relativno siromašan a ipak pouzdan partner u razvoju globalnih javnih dobara? Kako?