Jačanje industrijskog sistema

Nema uspešne ekonomije niti bogate države, bez podjednako uspešne industrije

Ustanova koja treba da donese predloženu politiku ili na koju se odnosi problem?

U nizu ponuđenih odgovora na pitanje šta buduća Vlada Srbije treba da (u)radi postoji veliko odsustvo sadržaja koji se odnose na jačanje industrijskog sistema. Finansijski perpetuum mobile ne postoji. U Srbiji su uništene fabrike i industrijska infrastruktura, privatizacija je faktički bila likvidacija, a izgleda da smo istrošili i budućnost, kroz nerazumno zaduživanje i nerazumno trošenje tuđe akumulacije. Jedina realna i dugoročno održiva alternativa jeste povratak stvaranju i proizvodnji. Nema uspešne ekonomije niti bogate države, bez podjednako uspešne industrije. To važi bez izuzetka za sve, i za one koji imaju rudna i druga prirodna bogatstva, i za one koji se poput Švajcarske nalaze blizu finansijskog kapitala. Industrija je najsavršeniji organizacioni koncept koji je stvorila naša civilizacija sa ciljem zadovoljenja svojih potreba. Ništa nije tako dobro ni tako efikasno kao industrija. Suština je u tome što industrija ne funkcioniše bez tehnologije, odnosno bez specifičnog korpusa tehnoloških i inženjerskih znanja. Tehnologija je zapravo zaboravljeni resurs, nešto što je potpuno van fokusa javnosti.

Opis predloga javne politike? Cilj predložene politike? Odnos koristi i troškova predložene politike?

U sam vrh prioriteta rada nove Vlade treba da bude reindustrijalizacija i stvaranje jakog korpusa tehnoloških i inženjerskih znanja. Evropa razume tehnologiju i tehnološki razvoj kao ključni instrument za rešavanje najznačajnijih društvenih izazova, ključnom komponentom za uspostavljanje i održavanje liderske pozicije na globalnom tržištu i ključnom komponentom za izgradnju društva baziranom na znanju. Da bi se ostvarili ovi ciljevi Evropska komisija je izgradila odgovarajući okvir za efikasno delovanje: DG Enterprise and Industry i DG Research and Innovation. Potrebno je da se ukaže na ovu institucioanalnu i koncepcijsku diskrapancu, odnosno na naše utopijske koncepte razvoja ekonomskog sistema bez razvoja industrijskog sistema, bez razvoja tehnologije i inženjerstva, sa mladima koji svoju budućnost vide kao frizeri i pedikiri, i državom koja umesto razvojnih aktivnosti, stimuliše otvaranje radnih mesta koja zahtevaju znanja jednaka onim iz osnovne škole.

Država, kao ključni nosilac regulatorne funkcije mora da se odlučno suoči sa ovim problemom i da tehnologiju uvede u najviši prioritet oporavka ekonomskog sistema kroz oporavak i tehnološki reinženjering njegove industrijske komponente. Istrajavanjem na postojećem modelu i praksi razvoja, nova Vlada će se nužno suočiti sa ogromnim problemima i ozbiljnim socijalnim tenzijama, a sveukupni društveni razvoj Srbije će neminovno voditi ka opštoj stagnaciji. Iskustva drugih, a pre svega iskustva Evrope, jednostavno treba koristiti. Umesto prebrojavanja problema, njihove deskripcije i tumačenja, na osnovu tih iskustava i uvažavanja naših specifičnosti, treba predložiti novi okvir i konkretne mere za delovanje. Buduća Vlada treba da uradi ono sto je i Evropa uradila u sličnoj situaciji:

1) da formira Ministarstvo industrije (ekvivalent EC DG Enterprises and Industry) kao novi okvir za: sinhrono delovanje u ekonomskoj i tehnološkoj ravni, harmonizaciju procesa u industrijskom prostoru i slanje jasne političke poruke o opredeljenju Srbije za novi model industrijskog razvoja, baziran na industrijskoj proizvodnji proizvoda visoke dodate vrednosti, globalno konkurentnih i sa realnim izvoznim potencijalom;

2) da ponovo uspostavi Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj (ekvivalent EC DG Research and Innovation), uz izgradnju novih modela za pragmatizaciju nauke, odnosno delotvornu interakciju nauke i industrije kroz fokus aktivnosti istraživačkih institucija na zadatke visoke relevantnosti za industriju Srbije i izgradnju efikasnih mehanizama za transfer industrijskih tehnologija iz evropskog prostora, sa ciljem pomeranja težišta tehnološkog profila domaće industrije iz domena niskih ka srednjim i jednim delom, visokih tehnologija;

3) da formira Institut za industrijske tehnologije i inovaciju (ekvivalent evropskom EIT institutu i mnogim drugim nacionalnim institutima ove vrste u evropskim zemljama, uključujući i Hrvatsku, koja je pre par godina formirala svoj Institut za tehnologije HIT);

4) da izgradi nove modele privatnog i javnog partnerstva za stimulaciju endogene komponente u industrijskom razvoju, transformaciji i reinženjeringu industrijskog sistema

5) da uspostavi novi sistemski okvir stvaranju nove tehnološke elite za novu industriju Srbije, koja ce biti motor razvoja ekonomije Srbije i njenog ekonomskog oporavka na dugoročno održivim osnovama, kao i da izgradi novu kulturnu matricu u kojoj će kreativnost, tehnologija, inženjerstvo i preduzetnički duh biti visokovrednovani i poštovani.

Tehnološka dimenzija u procesu evropskih integracija Srbije praktično ne postoji, a Evropa ka kojoj smo se uputili je pre svega visokotehnološko društvo, koje svoju sadašnjost i svoju budućnost gradi upravo na tehnološkom razvoju. Razumevanje ova činjenica je od egzistencijalnog značaja za budućnost, dostojanstvenu budućnost Srbije u okvirima zajednice evropskih naroda.



Ostavite komentar


Molimo vas unesite tražene informacije u sva navedena polja kako biste uspešno poslali komentar. Vaša email adresa neće biti objavljena ukoliko vaš komentar bude odobren od strane administartora. Komentari koji su uvredljivi ili u kojima je prisutan jezik mržnje neće biti odobreni.
Prevucite dugme na desno da biste omogućili slanje!
Otključaj


Komentari čitalaca


Za ovaj članak još uvek nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.