Korupcija u obrazovanju

Korupcija i borba protiv korupcije se ne mogu posmatrati kao izolovane pojave i procesi

 

Ustanova koja treba da donese predloženu politiku ili na koju se odnosi problem?

Skupština Srbije, Senat Univerziteta, Studentski /Đački parlament

     Prema ranijim istrazivanjima 87% ispitivanih studenata je dalo informaciju da u visokoobrazovnom sistemu Srbije postoji sumnja na neki od oblika korupcije. Ujedno u toku su policijske istrage i sudski postupci vezani za problem pojave korupcije na fakultetima u Srbiji.

     Izazov u borbi protiv korupcije u Srbiji predstavlja društveni, politički, ekonomski i kulturni  ambijent. Korupcija i borba protiv korupcije se ne mogu posmatrati kao izolovane pojave i procesi.   Srbija se od 2000. godine nalazi na putu od tribunskog pristupa borbi protiv korupcije do uspostavljanja održivog sistema za borbu protiv ove devijacije na zakonodavnom i institucionalnom nivou. Tribunski pristup karakteriše ukazivanje na slučajeve korupcije koji često prelazi u antikoruptivni populizam i zloupotrebu borbe protiv korupcije.

     Jedino ISPRAVAN i SISTEMSKI DEFINISAN kontinuitet izloženosti javnom pogledu i javnoj osudi, može da proizvede brze efekte-smanjenje korupcije na prihvatljivi nivo.

Opis predloga javne politike? Cilj predložene politike? Odnos koristi i troškova predložene politike?

     Neophodno je, u obrazovnim ustanovama organizovati periodična dvostuka istraživanja, odnosno, anonimna anketiranja, 1 ili 2 puta godišnje. Na prvom mestu treba, ANONIMNO anketirati đake/studente na uzorku 50% + 1. U isto vreme treba ANONIMNO anketirati SVE zaposlene (obavezno pravilo). Ako anketa studenata/djaka pokaže da je neki zaposlen (imenom i prezimenom) sumnjiv na korupciju (ima preko 50% + 1 „glasova“od broja anketiranih) onda postoji relana osnova da se izvuče određeni zaključak. Ukoliko, u isto vreme, anketa zaposlenih pokaže isto, onda postoji realna osnova da se opravdano sumnja na korupciju. Ako jedna od anketa pokaže sumnju, a druga ne, onda se opet može izvesti određeni zaključak. Rezultati ovih istraživanja MORAJU biti JAVNI, kroz izveštaj nezavisne komisije za sprovođenje anketiranja koji se objavljuje na oglasnoj tabli ustanove i jedinstvenom web portalu, svake godine. Više puta ponovljena javna osuda dovešće do reakcije nadležnih institucija u formi istrage, ali i distanciranja kolega od korumpiranog člana. Svako će imati svest o prisustvu javne osude kao moguće posledice i JAVNA TAJNA će sada biti GOLA ISTINA. Bojazan za nepravednu osudu eliminisana je reprezentativnim brojem anketiranih, brojem saglasnih, mešovitim/dvostruko slepim uzorkom i participacijom nezavisne komisije. Isti model, kao primer dobre prakse, je primenljiv i u drugim institucijama sistema.



Ostavite komentar


Molimo vas unesite tražene informacije u sva navedena polja kako biste uspešno poslali komentar. Vaša email adresa neće biti objavljena ukoliko vaš komentar bude odobren od strane administartora. Komentari koji su uvredljivi ili u kojima je prisutan jezik mržnje neće biti odobreni.
Prevucite dugme na desno da biste omogućili slanje!
Otključaj


Komentari čitalaca


Dragan

Predlog nije loše zamišljen,ali je teško primenljiv kod nas u Srbiji.Kao prvi uslov koji treba da se ispuni je provera diploma samih prosvetnih radnika jer je "javna tajna" da u Srbiji ima puno profesora i nastavnika sa lažnim diplomama,kao i diplomama iz susednih država bivše SFRJ kao i provera kako su se zapošljavali u školama i fakultetima u Srbiji počev od raspada Jugoslavije devedesetih godina.Nije nikakva tajna da su se zapošljavali preko tadašnjih direktora škola bez ikakvih kriterijuma uslov je bio novac uz partijsko rodbinsku vezu.Kao drugi uslov koji organ će da sprovodi i kontroliše anketu,ako nisu "nezavisni" i oni sami korumpirani sve će se pretvoriti u iluziju i samoobmanu.Poznato je da direktore škola postavlja partija koja je na vlasti ili ima ministra prosvete što već govori da na samom startu postoji sumnja na legalnost ispravnost izbora direktora koji posle preko partijske podobnosti ili ne podobnosti zapošljavaju obrazovne kadrove,samim tim zatvara se krug na koji nije moguće delovati ovim sistemom.Jedini način za rešenje je web sajt na koji bi građani anonimno mogli da šalju primedbe i žalbe.Sajt da bude javan i kontrolisan od više organa kako državnih tako i nevladinih organizacija kao i skupštine srbije kako bi i svaki poslanik mogao javno da iznosi svoje stavova po tim pitanjima.Normalno treba postaviti vremenske uslove na odgovore za pristigla pitanja i pritužbe građana, u protivnom neodgovaranje i nereagovanje nikog od prethodno navedenih smatralo bi se kao i njihovu odgovornost za učestvovanju u korupciji sami tim i njihovo kažnjavanje.U slučaju ne sankcionisanja pomoć potražiti od međunarodnih institucija i organizacija.Na žalost najveći problem kon nas je što laž postaje istina,slagati ili ukrasti je kod nas kao"dobar dan" postalo je stil i način života velikog broja građana.Pozdrav svima!