Uvodjenje sistema BERZE RADA 65+

Organizovana ponuda rada korisnika PIO fonda

 

Ustanova koja treba da donese predloženu politiku ili na koju se odnosi problem?

Ministarstvo rada i socijalne politike - PIO Fond Republike Srbije

 

Evropska gerontološka istraživanja potvrđuju kako će ubrzanim starenjem stanovništva,najvećim dostignućem XX veka,doći do izrazite pojave ciljnih grupa funkcionalno starijih ljudi i to u srednjoj starosti od 75 do 84 godine.

Najbrže rastuća svetska starija populacija je upravo ona od 85 i više godina koja će se do 2025. godine povećati čak 12 puta,dok će broj stogodišnjaka povećati 15 puta.

U Republici Srbiji procene stanovništva po starosti iz 2009. godine pokazuju da  staraiju populaciju od 65 godina do 85 i više čini 21,07% stanovništva ,što Srbiju svrstava u četvrtu grupu država po klasifikaciji UN kao “ vrlo staro stanovništvo”.To dovodi do zaključka da će  u budućnosti  biti  sve više i više gerantoloških problema i da ćemo se sve više i više susretati sa problemima koje će proizaći iz gerontoloških slučajeva ( izvor: Republički zavod za statistiku).

Broj korisnika penzija u 2011. godini –  ( septembar mesec 1.351.664 korisnika ) i čini 18,9% u odnosu na ukupan broj stanovnika Republike Srbije ( izvor: PIO fond RS ).

Prilikom izrade predloga BERZA RADA 65+ , korišćena je postojeća baza podataka zvaničnih republičkih i gradskih institucija,socijalni profil i socijalni transferi i to:informacije o korisnicima socijalne zaštite,stanovništvu,korisnicima najnižih penzija,licima koje traže zapošljenje.

Broj starijih od 65+ godina i udeo u ukupnom broju stanovnika je 37,87%  - veliki broj osoba koje su delimično ili potpuno zavisne od tuđe pomoći,većinom žive same ili nemaju pomoć od strane mlađih članova porodice,a neki su i korisnici socijalne pomoći.

 

Opis predloga javne politike? Cilj predložene politike? Odnos koristi i troškova predložene politike?

Uvodjenje sistema BERZE RADA 65+ u sistemu  PIO fonda – organizovana ponuda rada korisnika PIO fonda.

BERZA RADA 65+ je demokratsko,na ekonomskim principima zasnovana aktivnost PIO fonda u službi zajednice,koje podržava lični i društveni rast i razvoj, razvoj vrednosti filantropije kroz uključivanje aktivnih starijih osoba ( 65 + godina ) koje pružaju direktne usluge trećim licima i ugroženim grupama,izgradjuje društvo tolerancije i različitosti, i direktna je podrška građana,građanskim inicijativama i volonterstva.

Organizovano je kao WEB POTRAL  PIO FONDA , čime se u budućnosti otvara mogućnost razvoja novih        on-linefilijala u gradovima,novih inicijativa, i projekata.

Umrežena je  tako, da na prostoru R.Srbije pruži veliki raspon usluga osoba trece zivotne dobi trecim licima ,a  u skladu sa veštinama i kompetencijama za koje poseduju stručnost, iskustvo i znanje,ponude dostupnost i kvalitet edukativnih,savetodavnih i animacijskih usluga uz promovisanje principa doživotnog učenja.

Naziv BERZA RADA 65+ odražava aktivne ciljeve rada i delovanja u kojima je naglašena radna aktivnost i zajedništvo među ljudima trećeg životnog doba i njihovo uključivanje u društvenu zajednicu. Funkcioniše primajući 24 – časovne zahteve za pružanje usluga na postavljenom web portalu , on-line PIO fonda R.Srbije.BERZA RADA 65+  pruža direktnu pomoć korisnicima,ali i mobilizaciju postojećih resursa,kako samih korisnika tako i zajednice.

 

Korisnici:

Usmerenost   na dve grupe osoba unutar starije životne bobi:

- aktivne starije osobe koje imaju vitalnost  i kapacitet za delovanje ( izvršioci usluga u skladu sa svojim ranijim profesionalnim angažovanjem i obrazovanjem – koji se angažuju kao honorarni saradnici ),

- osobe koje su delimično ili potpuno zavisne od tuđe pomoći,većinom žive same ili nemaju pomoć od strane mlađih članova porodice,a neki su i korisnici socijalne pomoći – korisnici usluga.

Usmerenost na pružanju usluga ostalim  korisnicima:

- profitnom sektoru,lokalnoj samoupravi ,organizacijama civilnog dručtva,javnim ustanovama čiji je osnivač Republika Srbija.

 

Partnerski odnosi:

Lokalna samouprava, javne ustanove – institucije koje se bave  ovom populacijom,zdravstvene,obrazovne,ustanove kulture,organizacije civilnog sektora.

Zahtevi za pružanje usluga primaju se on-line na web portalu BERZA RADA 65+ , telefonom i direktno u sedištu filijala  PIO fonda.

 

Usluge i aktivnosti:

 

Pružanje usluga trećim licima

- Intelektualne,

- Kurirske,

- Medicinske,

- Pomoć u kući,

- Održavanje higijene,

- Prevoz do lekara,

 

Edukativni program

- Predavanja na temu zdravlja i vitalnosti u trećem dobu

- Kursevi jezika

- Kursevi informatičke pismenosti

- Likovne radionice

- Predavanja na temu kulture

- Nove veštine

 

Savetovanje  ( on-line,telefonom,lično,grupno )

- Uputstva o administrativnim procedurama

- Promocija zdravlja i zdravstveni saveti

- Psihološko savetovanje

 

Kroz inovativni pristup BIZNIS RADA 65+  aktivnim starim osobama  omogućava da svojim radom ostvare dopunska sredstva za poboljšanje ličnog materijalnog položaja kao i zadovoljenje socijalnih,kulturnih,intelektualnih,obrazovnih,sportskih i drugih ličnih i zajedničkih potreba i promoviše princip doživotnog učenja.

Kao takvo BERZA RADA 65+ predstavlja vid smanjenja pritiska na državna sredstva namenjena za smanjenje siromaštva i socijalnu pomoć,jer pruza mogucnost dopunske zarade korisnicima penzije.

BERZA RADA 65+   promoviše  dignitet osoba treće životne dobi kroz aktivna partnerstva sa lokalnom samoupravom,organizacijama civilnog društva,javnim i privatnim sektorima kao i kontinuiranom radu na promeni svesti o predrasudama nemogućnosti promena jer se u Srbiji za stare osobe vezuju pridevi: beskorisni,nesposobni,bolesni,yaostali,dosadni,nikom potrebni,na teretu države…

Ova populacija predstavlja veliki resurs u smislu iskustva,znanja i veština ,  za učešće u aktivnostima koje bi poboljšala  materijalni status,očuvale i obogatile društveni život i doprinele njegovom razvoju.

Imajući u vidu današnja kretanja u sferi socijalnih potreba,jasno je da se opredeljenje društva,kao šire društvene zajednice ,kreće ka ukidanju klasičnih gerantoloških domova ( koji se finansiraju ili sufinansiraju od strane Države smanjenjem sredstava namenjenih za ove svrhe  i kada njihovo postojanje ne zadovoljava kapacitete realnih potreba stanovništva ove starosne granice,u budućnosti će svaki pojedinac, hteo on to ili ne,morati prepustiti brigu drugima o sebi i o svojim povećanim potrebama za tudjom negom i pomoći u trenucima kada se njegove fizičke i psihičke mogućnosti  počnu smanjivati.

U prilog osnivanju BERZA RADA 65+  idu i podaci socijalnih transfera ove populacione grupe kao i liste čekanja i broj zahteva prema centru za prijem u gerantološki centar.

Nerazvijenost  tržišta za ovakve vrste ponude usluga,stvara dobar teren za početak rada  BERZE RADA 65+.

Komparativna prednost BERZA RADA 65+   je korišćenje kapaciteta stare populacije koji predstavlja veliki resurs u smislu znanja , veština i iskustva ,a zainteresovane da kroz svoj profesionalni angažman ponudi  tržištu svoje usluge prvenstveno grupama iste starosne strukture kao i drugim zainteresovanim stranama,zatim lak i ekonomičan pristup  postojanjem web on-line portala na kome se primaju zahtevi ,pružaju informacije i rad sa 24  časovnom dostupnošću  servisa.

Ekonomska opravdanost sistema postojanja BERZE RADA 65+ PIO fonda, je rad po  principu zadruge, gde na jednoj strani PIO fond ima ponudu svojih korisnika  prijavljenih za angazovanje i sa druge strane trziste koje ima potrebu za angazovanjem tih lica prema potrebama trzista.Pio fond ima ekonomsku korist u % od naplate obavljenih poslova svojih korisnika.

BERZA RADA 65+ jeu skladu je i sa  jednom od sedam ključnih inicijativa Strategije Evropa 2020 –Strategije pametnog,održivog i inkluzivnog rasta “Digitalna agenda za Evropu” čiji je cilj  brže širenje širokopojasnog interneta,tako da domaćinstva i firme koriste prednosti digitalnog jedinstvenog tržišta.

Pozitivni zakonski propisi Republike Srbije dozvoljavaju angažovanje lica koji su korisnici penzija,honorarnim angažovanjem po Ugovoru o delu i Ugovorom o volontiranju ( Zakon o radu, Zakon o PIO,Zakon o zdravstvenom i socijalnom osiguranju Republike Srbije).



Ostavite komentar


Molimo vas unesite tražene informacije u sva navedena polja kako biste uspešno poslali komentar. Vaša email adresa neće biti objavljena ukoliko vaš komentar bude odobren od strane administartora. Komentari koji su uvredljivi ili u kojima je prisutan jezik mržnje neće biti odobreni.
Prevucite dugme na desno da biste omogućili slanje!
Otključaj


Komentari čitalaca


Petar Vranic

Predlog je odlican.Treba se baviti starim osobama i njihovim standardom,potrebama, kao i omoguciti im da svoje znanje unovce na legalan nacin.Sigurno je da poseduju znanje, iskustvo i posten odnos prema radu. Po ovom predlogu osobe starije zivotne dobi - korisnici penzija, ukljucili bi se u utakmicu na trzistu pruzanja odredjenih poslova na siguran nacin po njih tj. priznat od strane institucije kao sto je PIO fond Republike Srbije. Dobar nacin za dodatnu zaradu penzionera,koja sa sigurnoscu moze da im obezbedi bolji materijalni polozaj, i naravno preraspodelu i prelivanje na ostale clanove domacinstva. Podzavam ovaj predlog,kao racionalan i realan za jednu totalno diskriminisanu grupu u Srbiji za koju malo ko ima vremena , razumevanja i tolerancije.


Zlatko Stojanovic

Podrzavam ovu sjajnu ideju, koja ce, ako bude implementirana, predstavljati jednu novinu na polju trzista rada. Iz svih gore navedenih podataka, jasno se vidi, da ce u narednom periodu doci do alarmantnog povecanja broja starije populacije u Srbiji, i zasto ne dati sansu i njima, da na legitiman nacin unovce svoje znanje. Jasno je, i da medju generacijom +65, postoje osobe koje su jos uvek radno sposobne, te je ovaj predlog, sjajan nacin da te svoje kvalitete ponude na trzistu rada.


Vesna Maric

Ovaj predlog je sasvim dobar,ali ko ce ga sprovesti? Moj deda je radio u servisu Gorenja i dobar je majstor,popravlja svima elektro uredjaje bez nadoknade.Na ovaj nacin ova starosna struktura imala bi nacin da svoje iskustvo i znanje naplati,kako razumem na legalan nacin, gde bi sigurnost pruzanja usluga i naplata bila garantovana. Podrzavam ovaj predlog kao vrlo realan.


Ognjen Stosic

Dobro je da se neko bavi i zainteresuje za ovu veliku populaciju u Srbiji.Imam utisak da je zanemarena kako u smislu odnosa drzave tako i od strane drustvene zajednice.Naravno nepravedno! Mozda je ovo dobar nacin da na zalost u nasim uslovima dodju do dodatne zarade.Sigurno je i to da u raspolozivom slobodnom vremenu mogu da pruze usluge i savete za ono sto su kompetentni - u poslovima kojima su visegodisnjim radom i iskustvom profesionalno bili angazovani. Postoje brojni strucnjaci koji bi svoje iskustvo i znanje mogli da pruze drugima,naravno za adekvatnu novcanu zaradu i to siguran sam ispod trzisnih cena.


Mirjana Petrovic-Jovic

Korisnik starosne penzije može: • da zasnuje radni odnos sa punim radnim vremenom na neodređeno ili određeno vreme, sa svim pravima i obavezama po osnovu Zakona o radu; • da obavlja samostalnu delatnost; • da zaključi ugovor o povremenim i privremenim poslovima (u smislu člana 11. tačka 9) Zakona); • da obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, odnosno poslove po osnovu drugih ugovora, kod kojih za izvršen posao ostvaruje naknadu u smislu člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona. Po osnovu navedenih angažovanja korisnik starosne penzije stiče svojstvo obavezno osiguranog lica po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, što podrazumeva i obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: doprinos za PIO), a period angažovanja računaće se u staž osiguranja. Zarada, odnosno osnovica na koju je plaćen doprinos za PIO uzeće se pri ponovnom određivanju godišnjeg ličnog koeficijenta. Za vreme angažovanja po bilo kom navedenom osnovu, korisniku starosne penzije ne obustavlja se isplata penzija. Ovo gore navedeno ide u prilog ovom predlogu da korisnici penzija - lica " trece zivotne dobi "mogu da obavljaju razne poslove regulisane Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju RS,s tim sto bi im se na ovaj nacin omogucilo javno da iznesu svoju ponudu rada i angazovanja.


Nadezda Sataric

Ideja berze rada za starije je odlicna i dolazi u Godini aktivnog starenja i medjugeneracijske solidarnosti, te je tim pre treba podrzati. Da bi se ona pretocila u zivot, potrebno je istu doraditi. Ne bih se ogranicila samo na starije od 65 godina, jer zene sa 60 odlaze u starosnu penziju, a oni sa beneficiranim radnim stazom jos i ranije. Nisam sigurna da li berza treba da se organizuje preko PIO fonda, Trzista rada ili na treci nacin. Treba imati u vidu da je i vise od 270 hiljada starijih od 65 godina van PIO sistema, a i medju njima ima onih koji bi mogli da rade i tako doprinesu i sebi i drugima. Takodje, dodatno razmotriti nacin organizacije - putem web on-line portala, obzirom na ogranicen broj starijih koji koriste internet u kucnim uslovima, posebno medju onima kojima je pomoc potrebna. U svakom slucaju, oko ove ideje treba okupiti relevantne strucnjake i dalje je upodobljavati, kako bi ona i zazivela.


Rastko Perovic

Ovaj predlog je u skladu sa promocijom starijih osoba na trzistu rada,promocijom dozivotnog ucenja i obuke starijih,obracanje paznje na njihove specificne potrebe,promociji angazovanja starijih, kroz institucijalni okvir u smislu ekonomskog aktivizma.Svaka osoba treba da provede starost u sigurnosti i dostojanstvu i da bude u poziciji iz koje moze da daje svoj doprinos drustvu na najsmisleniji nacin i da uziva u jednakosti sansi.Ovim predlogom starijim licima se omogucuje da iskoriste svoje iskustvo tako sto se aktiviraju i integrisu na trzistu rada gde obezedjuju prihode kao i drustvene kontakte.U osnovi, pored materijalnog znacaja postize se osecaj da je pojedinac potreban i da produktivno doprinosi drustvu ljudi svih doba.Starija lica treba i da imaju mogucnosti da nastave da rade dokle god su sposobni i voljni za to.


Dragana Bilic

Današnje starenje je drugačije od predjašnjeg. Danas starimo zdraviji, sa puno više iskustva i veština, a mlađi naraštaji od starijih mogu učiti. 2012. je mogućnost da se ukaže na diskriminaciju starijih i demografske promene. Ovo je godina da se promovisu inovativna rešenja ekonomskim i društvenim izazovima sa kojima se susreće starija populacija Srbije , Evrope, ali i šire. 2012. je godina kada se starijim ljudima treba staviti do znanja da mogu aktivno ucestvovati u društvu, na tržištu rada i u svojim zajednicama. Predlog je realan i izvodljiv.Potrebna je volja i zelja da se ovom populacijom bave adekvatne institucije. Osim toga smatram da treba kroz pozitivno izvestavanje u medijima i sprovodjenjem kampanja pozitivno delovati na uspostavljanju medjugeneracijskih odnosa i promociji angazovanja starijih u civilnom sektoru. Evropska komisija je 2012.proglasila godinom starenja i medjugeneracijske solidarnosti. Predlog i ideju svakako treba podrzati.


Miroljub Vicentijevic

Ideja i predlog za dostupnost i mogucnost angazovanja radno-aktivne starije populacije je socio-ekonomski opravdana. Ova populacija predstavlja veliki resurs u smislu iskustva,znanja i veština , za učešće u aktivnostima koje bi poboljšala materijalni status,očuvale i obogatile društveni život i doprinele njegovom razvoju.Kada se sagleda ciljna grupa u ovom predlogu jasno je da se radi o obuhvatu velike populacije.Kako predstavlja ekonomsku i socio kategoriju treba razmisljati i o stimulaciji u pogledu povecanja normiranh trskova koji ulaze u osnovicu za obracun poreza i doprinosa po osnovu Ugovora o delu kao naknade.Time bi se osnovica za obracun poreza i doprinosa smanjila.Sadasnji porez na druga licna primanja po osnovu Ugovora o delu je 20%, dok su doprinosi za PIO 22%.Normirani troskovi su 20%. To znaci da je odnos neto/bruto 66,4% na primljenih 664,00 rsd, za porez isplatioc treba izdvojiti i 160.00 rsd, odnosno za PIO jos 176,00 rsd. Povecanjem normiranih troskova smanjila bi se osnovica za obracun poreza i doprinosa i po mom misljenju odnos neto/bruto trebalo bi biti oko 80% i to na ustrb poreza koji bi u slucaju placanja za ovu populaciju treba smanjiti.Doprinosi bi ostali na istom nivou jer direktno idu kao benefit u ovom slucaju u Fond PIO. Korist imaju PIO fond,pruzioc usluga i jeftin trosak za poslodavca odnosno narucioca usuge. Podrzavam predlog kao ideju koju treba dalje prosirivati,doradjivati i produbljivati na sirem socio-ekonomskom polju za sta postoji prostor i nadam se interesovanje strucne javnosti.


Звонко Илић

Идеја је одлична и гласам за њу! 100% подршке. Надам се да ће целокупан пројекат бити реализован на српској ћирилици! И ова форма не омогућава унос ћириличне адресе електронске поште!!! 31@чуварћирилице.срб !!! Чак је немогуће унети ни латинично кодирану ћириличну адресу електронске поште!!! 31@xn--80adklaau1bbz5bc8x.xn--90a3ac


Jelena Djordjevic

Ideja o angazovanju populacija koja ima preko 65 godina starosti je vise nego odlicna i u potpunosti podrzavam predlog. Osobe koje pripadaju zivotnoj dobi 65+ i osecaju se i dalje sposobnim za rad, svojim znanjem, iskustvom i vestinama koje poseduju mogu samo da doprinesu socio ekonomskom razvoju stanovnistva nase zemlje. Podrska ovom projektu je dobrodosla od strane strucne javnosti, ali isto tako i od strane drzavnih institucija i javne uprave.


Dusan Gavrilovic

Kao doprinos ovom predlogu iznosim sledeca zakonske mogucnosti u korist ovog predloga,odnosno njegovu izvodljivost i realnost i to: Prema clanu 24.Zakona o radu ( "Slglasnik RS" br.24/05 i 61/05 ),radni odnos moze da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina zivota i ispunjava druge uslove za rad na odredjenim poslovima,utvrdjene zakonom,odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca. Imajuci u vidu odredbe propisa o radu,nema smetnji da lice koje je otislo u starosnu penziju ponovo zasnuje radni odnos. Radni odnos ( na neodredjeno ili odredjeno vreme )zasniva se ugovorom o radu na isti nacin kao i sa bilo kojim drugim licem.Po osnovu radnog odnosa penzioner ostvaruje ista prava kao i bilo koji zaposleni sa izuzetkom: - ostvarivanja prava na naknadu za bolovanje ( ako se izjasni da mu je prioritetni osnov penzija ),- ostvarivanja prava na otpreninu radi odlaska u penziju i ostvarivanja parva prema propisima o zaposljavanju jer po prestanku radnog odnosa ne moze steci status nezaposlenog lica ). Za vreme trajanja ponovnog radnog odnosa penzioner i dalje ostvaruje pravo na utvrdjenu penziju. Po prestanku PONOVNOG radnog odnosa,ako je on trajao najmanje godinu dana , ima pravo da zahteva uskladjivanje penzije po osnovu novog radnog staza i placenih doprinosa za PIO. Slazem se u delu predhodnog sagovornika na ovu temu da treba liberalizovati i smanjiti namete na angazovanje ove starosne populacije po osnovu ugovora o delu kao naknade. Podrzavam u svakom slucaju predlog i predlazem dalju razradu iste.


Milos Bojic

Prvo,predlog zasluzuje veliku paznju kako u smislu obuhvatanja jedne velike marginalizovane populacije u Srbiji tako i istovremeno i u resavanju nagomilanih drustveno-ekonomskih problema koji su vidljivi i prisutni u ovoj starosnoj strukturi.Treba poci od cinjenice da su starije osobe zaista diskriminisana i marginalizivana grupa.Problem treba posmatrati sa dva aspekta: materijalni polozaj ove populacije i njihove drustvene ukljucenosti u zajednicu.Sto se tice prvog aspekta, radi se o kategoriji stanovnistva koja je stavljena u okvire Fonda PIO koji se nalazi u teskoj likvidnoj razini i ciji opstanak zavisi od dotacija iz budzeta drzave Srbije, jer postojeci sistem transfera priliva po osnovu odbitka za doprinose nije odrziv ( odbici za doprinose po osnovu zarada radno aktvnog stanovnistva i drugih primanja koje ulaze u osnov za obracun doprinosa za PIO fond )sto se i odslikava u razmeri 1:3 tj.na jednog radno aktivnog dolaze izdrzavana 3. Dubina problematike jeste velika,ali nije za ocenjivanje za ovu priliku.Drugi aspekt je drustvena ukljucenost i cinjenje vidljivom ovu kategoriju stanovnistva. Ukljucenost mora biti na svim nivoima drustvene lestvice zivota. Predlog treba podrzati i uciniti da njegova implementacija bude sprovedena, jer je bitna za ostvarenje oba nabrojana aspekta.Ovim predlogom ukljucenja osoba starije zivotne dobi na trziste rada postize se mogucnost za poboljsanje materijalnog polozaja starijih.Izmedju istalog to vidim i kao cilj predloga.


Marko Stankovic

Podrzavam predlog pogotovo sto dolazi u godini kaju je Evropska komisija proglasila godinom aktivnog starenja i medjugeneracijske solidarnosti.


Gordana Krstic

Predlog je odlican i treba ga dati na siru strucnu raspravu koja bi ukljucila nadlezne institucije i NVO koje se bave ovom problematikom.Narocito smatram da resenja i sugestije treba da daju kompetentni civilni sektor koji se bavi ovom vrstom populacije za koji smatram da mogu imati uticaj na institualizaciju problema ove diskriminisane grupe u Srbiji.Podizanje nivoa svesti drustva o pomoci ovoj starosnoj strukturi je primarni zadatak svakog ko se bavi ovom starosnom populacijom.


Danica Rasic

Najpre bih dala sve pohvale timu projekta "Moguca Srbija" i sve one koji su podrzali ovakvu mogucnost da na ovaj nacin pojedinci mogu izneti svoje predloge i misljenja za resavanje problema u nasoj zajednici koja tezi ukljucivanju u Evropske tokove i dalju demokratizaciju drustva.Ovaj predlog upravo je dokaz da postoje ideje i realna polja na kojima se moze uticati na javnost i stvaranje pozitivne klime za resavanje odredjenih problema u nasem drustvu.Starija populacija u Srbiji zasluzuje mnogo vise paznje javnosti osim pukog natezanja o odredjivanju visine penzija i njihovih povecanja.Ovaj predlog vidim kao mogucnost resavanja istog iz razloga dostupnosti da jedna aktivana starija osoba moze da svoje znanje i iskustvo kroz odredjeni posao ponudi na ovakvom organizovanom trzistu rada.Podrzavam gore navedene komentare da treba razmisljati i o poreskoj stimulaciji obavljanja ovakvog vida aktivnosti i rada, kroz smanjenje drzavnih nameta.Podrzavam predlog i u opstem smislu sagledavnja realne slike i potreba starijih clanova nase zajednice,jer svi mi idemo tim putem.


Tijana Jović

Ciljevi projekta su odlicno postavljeni i potuno su u skladu sa statističkim pokazateljima koji se odnose na deo populacije starosti iznad 65 godina. Zakonske odredbe dozvoljavaju radno angažovanje ovih lica, ali moja saznanja mi govore da je na ovakav način radno angažovano jako malo ljudi i to mahom iz redova intelektualne elite, koja svakako nije ugrožena. Upravo iz razloga što uporište ovakvog projekta mogu biti socijalno ugrožena lica koja žive na "egzistencijalnom rubu", podržavam ovu humanu, ekonomski i socijalno korisnu ideju. Jedan od najvećih rizika, kojem su podložni stariji ljudi, jeste demencija, a jedini lek koji je pronađen za tu bolest jeste svakodnevni rad i učenje, tako da bi država usvajanjem ovakve mere aktivnog zapošljavanja mogla da učini mnogo za veliki deo svog stanovništva. A kako nas očekuje i reforma penzionog sistema, kojom će penzioneri biti u još nepovoljnijem materijalnom položaju, ovaj predlog bi trebalo što pre realizovati, uz kontinuirano i adekvatno animiranje starijih ljudi.


Boris Rasic

Predlog vidim kao podrsku aktivnom starenju na nacin da ljudima koji posle zavrsetka svog radnog veka daje i pruza mogucnost da daju svoj doprinos razvoju ekonomije jednog drustva.Predlog je odlican, narocito zato sto je integrisan sa drzavnom institucijom koja daje na znacaju i ozbiljnost ovom predlogu.Realno je izvodljiv i ekonomski odrziv.Ovom prilikom bi i dao pozitivni odgovor na azurnost PIO fonda da na svom sajtu iznose relevantne informacije o statistickim podacima vezanim za korisnike penzija, odnosno socijalno-ekonomskom statusu svojih korisnika. Svima je jasno da je ova starosna stuktura diskriminisana svojim materijalnim i drustvenim statusom. U prilog ozbiljnosti ovog predloga ide i to da predlog obuhvata dobro - moguce resenje za jednu veliku starosnu grupu u Srbiji, koju po podacima PIO fonda ( samo korisnika penizja ) ima 1.689.487 podatak za jul/2012 ciji je prosek primanja 22.773,00 dinara.Ne ulazeci da u najveci procenat strukture korisnika penzija otpada na korisnike najnizih penzija koje su u rasponu od 12.645,00 do 24.479,00dinara.Sasvim je suvisno govoriti o materijalnom polozaju ovih ljudi cije su potrebe specificne i vise nego sofisticirane.Podrzavam predlog i glasam za ostvarenje.


Darko Zaric

Interesantan predlog.Citam komentare i dosao sam do zakljucka da je ovo gore navedeno sasvim ok.Resenja su dobra, bolje da starija lica rade i budu aktivna nego da cekaju po redovima za penzije i da provode vreme bez ikakvih obaveza.Ovako bi bili aktivni, trudili bi se da nabace posao i da za to dobiju novac.Ovim bi organizovali slobodno vreme koje im je na pretek, a sa druge strane imali bi za bolji i kvalitetniji zivot.Zasto da ne, dobar predlog i ostvarljiv.


Dušan Zdravković

Predlog "Berza rada 65+" ima izuzetno veliki potencijal društvenog uključivanja starijih, njihovog psiho-fizičkog očuvanja, očuvanja znanja i kompetencija u društvu, finansijske pomoći starijima, konačno i podrške sistemu zdravstvene i socijalne zaštite građana. Ova ideja je, u postojećim demografskim okolnostima, toliko logična da je nema potrebe posebno objašnjavati - takvim i sličnim projektima svi profitiraju: pružaoci usluga, korisnici usluga, mladi, stari, društena zajednica, država. U poslednjih nekoliko godina slične ideje su često pominjane ali se nije puno odmaklo u njihovoj realizaciji. Praktično ne postoji formalna prepreka za realizaciju ovakve ideje, problem je u predrasudama. Sveprisutnim stereotipima da starosti ne priliči da bude aktivna, da starost ne može ništa da pruži, da rad nije vrednost, da posvećivanje i društveni angažman nisu vrednost i tome slično. Ove predrasude dele i mladi i stari i potencijalni korisnici usluga jednog ovakvog projekta i potencijalni pružaoci usluga, konačno i donosioci odluka koji bi trebalo da pomognu njenoj realizaciji. Stoga je prvi korak u pripremi realizacije ove i svih sličnih ideja promocija drugačije slike o starijima, starosti i radu.


Slađana Petrović,predsednica UG "Drugačiji zajedno"

Odlična ideja kojom se mobilišu dve ciljne grupe:lica +65 još uvek sposobna za radno i profesionalno agažovanje sa jedne strane i osobe u stanju povremene ili stalne potrebe za tuđom negom i pomoći.Time bi bogato životno i pofesionalno iskustvo starih lica bilo iskorišteno u cilju zadovoljavanja potreba osoba sa invalididetom, kao i u obogaćivanju sadržaja i usluga namenjenih marginalizovanim grupama u samoj zajednici.Dakle, dobrobit je višestruka:osobe treće dobi dobijaju priliku za dalju profesionalnu afirmaciju,obogaćuje se ponuda usluga u zajednici, korisnici usluge dobijaju novu, kvalittnu i profesionalnu uslugu, smanjuje se pritisak na porodice obe ciljne grupe, potpomaže se i obogaćuje rad državnih institucija i civilnog sektora.


Aleksandar Vasilic, autor

Koristim priliku da se najpre zahvalim timu Moguca Srbija koji je prepoznao i omogucio da predlog ucini javno dostupnim.Zahvalan sam i zainteresovanoj strucnoj javnosti koja je sagledala, svojim komentarima oplemenila i nadgradila predlog.Pre svega sam zadovoljan da se predrasude i barijere o populaciji koja je bila predmet diskusije ruse.Nadam se daljoj ekspanziji ovog predloga i njegovom sprovodjenju u zivot.