Obrazovanje seoskog stanovništva

Rešenje za probleme obrazovanja odraslog stanovništva i definisanje uloge neformalnog obrazovanja

 

Problem se odnosi na Ministarstva za obrazovanje, poljoprivredu i ruralni razvoj

Opis problema:

Obrazovanje seoskog stanovništva u Srbiji je u velikoj meri zapostavljeno u prethodnim decenijama i substandardnog je kvaliteta u odnosu na uslove obrazovanja u gradskim naseljima. Pored toga, u Srbiji  ne postoje programi dopunskog i dodatnog obrazovanja  odraslog ruralnog stanovništva,         

Prema poslednjim procenama kretanja stanovništva  (Republički zavod za statistiku, procena za 2008.godinu) u naseljima koje statistika vodi kao „ostala“ (što uključuje seoska i prigradska naselja) živi 41, 84 % stanovništva Srbije.

Stepen obrazovanja seoskog stanovništva je zabrinjavajuće nizak:u kategoriji „ostalih“ naselja(seoska i prigradska naselja) 36,3% stanovnika nema završenu osnovnu školu (a kod ženskog stanovništva taj procenat je 44,2%), 28,7% ima samo osnovnu školu, a to znači da 65,0% stanovnika sela nema nikakvo profesionalno obrazovanje, a kod ženskog stanovništva to je71,7%  (podaci iz popisa stanovništva 2002.godine).

U seoskim sredinama ima veoma malo predškolskih ustanova  (tako da je predškolskim vaspitanjem obuhvaćeno samo oko 15% seoske dece, obaveznim predškolskim programom godinu dana pre polaska u školu nije obuhvaćena jedna četvrtina seoske dece, u osnovnu školu se ne upiše oko 20% te dece.

Poseban problem sa kvalitetom obrazovanja u seoskim sredinama su i sami programski sadržaji, neprilagođeni potrebama i znanjima važnim za  karakteristike seoskih sredina, i sa  malo dodirnih tačaka sa životom ljudi u seoskim zajednicama.

Država ima obavezu da garantuje ostvarivanje prava na kvalitetno i funkcionalno obrazovanje svim građanima, uključiv i žitelje seoskih naselja. Pored toga postoje i specifični razlozi za ulaganje u unapređenje uslova života i privređivanja u seoskom području budući da  Republika Srbija na putu ka Evropskoj uniji mora da obezbedi prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost zemlje i izvoz bez koga nema opstanka.

Na putu ka EU, Srbija treba da razvija politiku proizvodnje proizvoda i usluga s kojima će stvoriti robnu marku - brend. To je zdravstveno bezbedna ekološki čista hrana, kao i ruralni turizam. Treba potencirati sopstvenu robnu marku.( BREND)  Sadašnji uslovi organizacije proizvodnje u poljoprivrednim domaćinstvima su  ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa u ruralnim zajednicama, i ne podstiću povećanje ukupne efikasnosti proizvodnje i usluga, bržeg rasta i održivog razvoja.

Životni standard i realne zarade stanovništva, značajno doprinose smanjenom obimu prometa i potrošnje proizvoda i usluga. Aktuelna proizvodnja i potrošnja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po članu domaćinstva, višestruko zaostaje za razvijenim zemljama Evrope, kao i pojedinim zemljama u tranziciji.

Potrebno je modernizovati poljoprivredu, promeniti ponašanja i shvatanja privrednih subjekata. Neminovno je prilagođavanje normama i standardima EU u ovoj oblasti. Moramo primeniti njihove propise u naše zakonodavstvo, ali u sve to moramo ugraditi i naše specifičnosti. Takođe, uz sve to, neophodno je i politiku izvoza tako koncipirati da mere agrarnog protekcionizma EU dođu do najmanjeg izražaja. Posebnu pažnju treba posvetiti povećanju produkltivnosti, konkurentnosti i edukaciji ruralnog odraslog stanovništva u Srbiji radi pravovremeno stecenih znanja za koriscenje predpristupnih fondova EU, posebno agrar jer su oni i najveći i veoma važni za naš budući ekonomski razvoj.

Najsažetije rečeno, Srbija u kojoj oko 42% stanovništva živi u seoskim područjima, nema ozbiljne šanse za razvoj ako se ne unapredi obrazovanje seoskog stanovništva. jer posledice lošeg stanja u obrazovanju biće:ograničen razvoj poljoprivrede u registrovanim seoskim domaćinstvima, male mogućnosti za razvoj nekih vidova moderne poljoprivrede  (inovacije u poljoprivredi, razvoj ekološke poljoprivredne proizvodnje, razvoj poljoprivrednih brendova i korišćenje relativnih prednosti Srbije u razvoju nekih grana poljoprivrede), razvoj drugih privrednih delatnosti u seoskim područjima (seoski turizam, zdravstveni i obrazovni turizam, obnova rentabilnih oblika zanatske proizvodnje isl).

Posledice će biti i usporeni proces demokratizacije zemlje (loše obrazovano stanovništvo je izvor retrogradnih političkih tendencija), degradacija kulture u seoskim područjima, nizak standard života u seoskim područjima koji dovodi do daljih migracija sa sela u gradove koji ni sami ne mogu da reše svoje probleme zapošljavanja i komunalnog razvoja.

 

 

Predlog rešenja problema:

Rešenje za probleme obrazovanja odraslog stanovništva i definisanje uloge neformalnog (alternativnog, dopunskog, ....) obrazovanja u razvoju lokalnih zajednica je KONCEPT KREEE čijom implementacijom bi se stvorili preduslovi za osnivanje višefunkcionalnog Kreativnog razvojnog centra u svakoj lokalnoj zajednici koje imaju svu potrebnu infrastrukturu i ljudske resurse i u obavezi su da pruže pomoć svojim gradjanima.

Kreativni razvojni centri bi se umrežili na svim interesnim nivoima.

Koncept proširenih funkcija škola, fakulteta, kulturnih centara, ustanova, udruženja građana, NVO, privrednih društava, političkih stranaka u okviru sedišta mesne zajednice obuhvata:

Pružanje informativnih, edukativnih i konsultantskih usluga svim kategorijama odraslog stanovništva za neformalno sticanje novih znanja, iskustava i veština u cilju osposobljavanja za postojeće, dopunske i nove specifične poljoprivredne, proizvodne i uslužne delatnosti, ekološko obrazovanje, kulturu, zdravstveno i socijalno prosvećivanje i sl.

Koncept bi omogućio sinergiju privrednog, javnog i političkog segmenta lokalne zajednice i celokupnog društva.

 Kreativan koncept za ubrzano osnivanje Razvojnih gradjanskih centara.

 Razvoj se bazira na korišćenju kreativnih i inovativnih sopstvenih ljudskih, prirodnih i drugih resursa.

 Efikasno - brzo neformalno obrazovanje radi sticanja novih znanja, iskustava i veština

 Edukacija odraslog stanovništva radi sticanja novih znanja i veština u skladu sa

 korišćenjem sopstvenih resursa za konkurentnu i savremenu proizvodnju postojećih i novih

 ekoloških proizvoda i usluga po ISO standardima

 Ekonomija –sistem PIRANA (Mreža mikro, malih  i srednjih privrednih subjekata)  bazirana na zahtevima tržišta radi povećanja konkurentnosti u odnosu na sistem AJKULA  (Globalne kompanije)

 

po principu interesnog udruživanja u tematske klastere na svim nivoima registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, Zadruga, Zadružnih saveza, mikro i malih i srednjih preduzeća, javnih i državnih preduzeća i ustanova, NVO i Udruženja gradjanakoji se bave ili žele baviti proizvodnim i uslužnim delatnostima u cilju povećanja produktivnosti i ekonomske konkurentnosti.

Opšti ciljevi:

1. Stvaranje uslova za motivaciju, podsticaj i podršku aktivnog učešća odraslog stanovništva

    u kreiranju sopstvene budućnosti i povećanje vidljivostii pozicioniranja lokalnih zajednica.

2. Stimulisanje strukturalnih promena društvene i ekološke svesti o značaju za razvoj

    savremene poljoprivrede i turističke privrede, kroz organizovano i održivo korišćenje

    prirodnih, kulturnih, tradicionalnih i ljudskih resursa u cilju održivog razvoja.

3. Osnivanje KREATIVNIH RAZVOJNIH CENTARA u lokalnim zajednicama u Srbiji, će pomoći

    ubrzani proces lokalno društveno-socijalnog i ekonomskog razvoja koji ima za cilj

    korišćenje sopstvenih resursa, povećanje zaposlenosti, životnog standarda stanovništva,

    porast bruto nacionalnog prihoda, konkurentnosti i veće vidljivosti i pozicioniranja Republike Srbije

    u svetu.

Poseban cilj:

    Izrada programa i edukacija odraslog stanovnistva u lokalnim mesnim zajednicamau okviru

    lokalnih zajednica u cilju stvaranja uslova za otvaranje novih radnih mesta u oblasti

    mikro preduzetništva korišćenjem postojećih potencijala, resursa i infrastrukture uz

    neophodnu političku i finansijsku pomoć na svim nivoima.



Ostavite komentar


Molimo vas unesite tražene informacije u sva navedena polja kako biste uspešno poslali komentar. Vaša email adresa neće biti objavljena ukoliko vaš komentar bude odobren od strane administartora. Komentari koji su uvredljivi ili u kojima je prisutan jezik mržnje neće biti odobreni.
Prevucite dugme na desno da biste omogućili slanje!
Otključaj


Komentari čitalaca


jan žolnaj

Mišo, veoma cenim Tvoj napor za unapredjenje(mene najviše zanima kultura)kulturnog obrazovanja stanovništva i grada i sela.Smatram, a i ti to stalno ističeš da bez ekonomske podrške nema ni kulturn og napretka.Svi osećamo i znamo u kakvoj smo ekonomskoj situaciji i neznam kako da ti pružim podršku, kolikko god bih želeo, mislim da ovi tgvoji projekti koliko god su dobri i perspektivni, neće uskoro zaživeti.Meni je veoma žao, ali će se možda naći ljudi na odgovornim mestima koji će shvatiti potrebu naroda i tvoje savete i da će odškrinuti vrata unapredjenju(odnosno finansiranju)kulturno-ekonom skih projekata o kojima ti govoriš.Mislim da za sada, i zato mi je žao, ni u jednoj lokalnoj samoupravnoj zajednici u Vojvodini a pogotovu u Srbiji (kako se kaže užoj, ali više nije uža nego šira) nećemo naći značajnu podršku. Svi se izražavaju povoljno rečima, a dela ostaju za kasnije?Ja sam uvek optimista bio, ali polako mi karika optimizma popušta, i kad dobro razmislim sa razlogom.Ja nisam političar, ali politiku pratim, i smtram da je politika kulturu i sva dešavanja oko nje stavila već davno u zapećak, koliko god se izjašnjavala da je kultura osnova za ekonomski napredak čovečanstva?


Milorad Pavkovic

U 21 veku kada u svetu dominira ekonomija znanja, ključ uspeha i opstanka stanovnika je stalno sticanje novih znanja i veština. Sada kada se zna da je 80% stanovnika Srbije funkcionalno nedovoljno obrazovano, pravi je trenutak za obuku zaposlenih i nezaposlenih odraslih stanovniksa Srbije koji bi se motivisali da rade na sebi kroz konsultanske usluge i obuku putem treninga i seminara za sticanje novih znanja i veština, jer je to najbrži i najjeftiniji put za brze i efikasne promene kvaliteta ljudskih resursa, čijim bi se angažovanjem smanjili troškovi privrednih subjekata, povećala konkurentnost, ekonomska efikasnost i rast životnog standarda gradjana. Nov model efikasne kreativne i inovativne ekonomije znanja i veština, koja kroz razne oblike organizovanja privrednih aktivnosti svih stanovnika zaposlenih i nezaposlenih od učenika do penzionera mora se hitno realizovati sopstvenim potencijalima i resursima jer život gradjana nema alternativu. Moja je inicijativa da se formiraju konsultanski timovi za realizaciju predloženog modela na teritoriji Srbije. Konsultanske usluge - treninzi i seminari bi se finansirali na osnovu ugovora o delu ili autorskom delu sa izvršnim agencijama, kancelarijama i organima vlasti na svim nivoima, preduzetnicima, privrednim društvima, udruženjima, društvima, javnim ustanovama i organizacijama, grant fondovima, kao i donatorima i sponzorima u zemlji i inostranstvu. SPECIFIKACIJA SEMINARA:  Trening za implementaciju projekata grant fondova EU  Upravljanje projektnim ciklusom za projekte EU  Koncept izrade turističkog plana razvoja turističke industrije  Marketing i strategija prodaje novih proizvoda  Osnovi računovodstva za mikro i mala preduzeća  Seminar Definisanje koncepta programske ideje za razvoj ruralnog turizma  Seminar Kako organizovati izradu stateškog plana razvoja ruralnog turizma  Seminar Kako pružiti uslugu vašim klijentima  Seminar o brendu  Seminar o suvenirima  Seminar Zaštita prava intelektualne svojine  Seminar Proces izrade strateškog plana razvoja turizma u lokalnoj zajednici  Seminar Škola za početnike u biznisu  Uvod Kako do učeničkog preduzeća  Seminar za učeničko preduzetništvo  Seminar za žensko preduzetništvo  Timski rad u osam koraka  Seminar Značaj dizajna pakovanja proizvoda  Trening za organizaciju etno festivala  Trening za brendiranje usluga moje lokalne zajednice  Seminar Preduzetnik i poslovni ( biznis) plan  Seminar Brendiranje proizvoda poljoprivrednih gazdinstava


Igor Terzic

Zanimljiv i koristan projekat koji bi svoju namenu i odrzivost mogao lako da pronadje u zaostalim seoskim sredinama koje su pomalo zaboravljene od strane drzave i njenih institucija . Mislim da je projekat dobar iz vise razloga a najbitniji je da seljacima omogucimo da imaju slicne uslove koji ce biti kopija sistema koji funkcionisu u gradovima sirom Srbije . Ovaj problem obrazovanosti naseg seoskog stanovnistva mozemo resiti lako ulaganjem u znanje koje ce pomoci seljacima da bolje iskoriste one mere koje im drzava nudi kao pomoc u njihovim nastojanjima da dobiju vise za manje a ne kao ranije nista za vise . Sada kada postoji sansa da ovakav projekat uspe bitno je upotrebiti sva sredstva koja su na raspolaganju drzavi da omoguci da seljaci proizvode i stvaraju vise zahvaljujuci znanjem koje dobiti kao faktor promene nacina rada , jer kako koje vreme dolazi i mi se moramo jos brze prilagodjavati novonastalim uslovima zivota i rada na selu . Sela treba da imaju i namenu da svojimradom i trudom sami sebi najvise pomognu prihvatanjem ovakvih projekata upotrebljujuci ih za modernizaciju nacina svog rada i delovanja i samim time popravljanjem uslova u kojima onda mogu da stvaraju vise i efikasnije .


Dejan

Ovaj projekat je veoma znacajan i dobar za Srbiju jer razvija i unapredjuje upravo ono sto je danas najbitnije a to je znanje. Upravo je znanje i potreba za istim potpuno devalorizovano i nazalost cesto je prisutno misljenje da je za velike rezultate znanje nepotrebno vec samo poznanstva sa odredjenim ljudima u odredjeno vreme. Nazalost to je pogresan pristup i dugorocno vise nego stetan i neisplativ. U zapadnim zemmljama statisticke analize pokazuju da su u biznisu uspesniji oni preduzetnici koji su pre svega ulagali u sticanje novih znanja i vestina. Omogucavanje i organizovanje konsultanata za obuku seoskog stanovnistva je od velikog znacaja da bi se doslo do dugorocnog i odrzivog razvoja. Start up kreditiranje i donacije u mehanizaciju jesu dobro ali nazalost kratkorocno i neodrzivo resenje. Kljuc je u znanju i ono predstavlja najbolje ulaganje u buducnost pojedinca, porodica i citave nacije! SVE CESTITKE ZA OVAJ PROJEKAT! I PUNO USPEHA!!!


Aleksandar

Izuzetno je značajno postojanje projekata sa ovom tematikom, jer je od izuzetnog značaja podizanje kapaciteta stanovništva ruralnih sredina koja kakva su seoska. Pored nesporivog poznavanja poljoprivredne proizvodnje kao procesa nephodno je toj ciljnoj grupi stanovništva pružiti mogućnost edukacije u smislu plasmana i udruživanja kako bi maksimizirali profit. Puno uspeha u daljem radu.


Nina

Veoma koristan i dobro osmišljen projekat jer nudi našem seoskom stanovništvu mogućnost sticanja novih znanja i veština koja su im neophodna da na najbolji način iskoriste sve svoje potencijale u cilju povećanja konkurentnosti i pozicioniranja na tržištu. Dosadašnja praksa koja se je oslanjala samo na razne subvencije nije bila dovoljna jer sami poljoprivrednici imaju velika traadicionalna znanja u osnovnoj poljoprivrednoj proizvodnji ali nemaju potrebnu nadogradnju neformalno stečenog znanja i veština kako da svoj osnovne sirovinske proizvode u zajedništvu sa ostalim poljoprivrednicima pretvore u finalne proizvode. Autoru projekta čestitam i želim uspeh na implementaciji projekta


vera

Obazovanje u Srbiji je generalni problem!Ako pogledamo oko sebe videcemo da u urbanim sredinama ima ljudi koji *znaju da pisu* U rurarnim sredinama taj broj je daleko veci! Postavlja se pitanje da li je ovo pravi nacin,ljudima pribliziti znacaj obrazovanja? Srbija je zemlj starih i ne obrazovanih,a i ne postoji jaka volja Drzave da se to promeni!Sto se tice ove inicijative ja je svom snagom podrzavam!Srecno!