Zakon o socijalnim zadrugama

osnivanje „ženskih“ zadruga na selima udaljenim do 100 km

 

Ustanova koja treba da donese predloženu politiku ili na koju se odnosi problem?

Portreban je angažman Skupštine Srbije na donošenju Zakona o socijalnim zadrugama.

Potrebna je aktivnost lokalnih vlasti koje bi zajedno sa ministarstvom poljoprivrede pokušale da ne obstruiraju procese. Donošenje Zakona iz oblasti ekologije koji bi svojim pozitivnim stavom sačuvale prirodu u meri koja je neophodna za zdrav uzgoj biljaka i životinja. Zaštite šuma i zemljišta koje se nasumice  pretvara u gradjevinsko zemljište. Doneti ispravke Zakona o porezima kojima bi se omogućio lakši početak (kao 3 godine greis perioda i sl.)

 

Opis predloga javne politike? Cilj predložene politike? Odnos koristi i troškova predložene politike?

Započeti sa preformulacijom  pogleda na razvoj sela u kontekstu opšteg razvoja Srbije i stavljanje nje na sopstvene noge. Ideja je osnivanje „ženskih“ zadruga na selima udaljenim do 100 km od Beograda bez Vojvodine(Šumadija) u prvoj fazi. Zadruge bi bile novo formulisane (nema zadružne imovine).  Zadrugom bi se rukovodilo profesionalno i omogućilo ženama učesnicama da proizvode ono čega u Evropi nema u velikoj meri. Ideja je da se ne proizvode količina već kvalitet. Šta je kvalitet u poljoprivredi (čisto, eko, etno). Nije potrebna državna novčana intervencija (aplikacije kod EU fondova) osim potrebe da ne ometa i da u politikama radi na olakašanju ove akcije i stvaranje ambijenta za ovako nešto. Cilj ove akcije je da se selo vrati sebi zajedno sa maladim ljudima (agronomi, poljoprivredni teh. veterinari i ostali). Da žene izađu iz zavisnosti, da upravljaju svojim životom, da se vrate  stari zanati (kovači, kolari, konjušari, tkalje,). U roku od 5 godina proizvodnja bi omogućila i razvoj malih preduzeća preradjivača koji bi bili revolucija u zdravoj hrani i proizvodima za svetske trpeze. Srbija bi se tako u koncentričnim krugovima prema jugu i zapadu razvijala u bogatu i pažnje vrednu zemlju. XXI vek na planeti biće vek borbe za zdravu hranu i vodu.

Koristi od ovakve inicijative bi bile višestruke; selo bi počelo da se diže, i ponovo živi, mladi i ostali mogu da nadju interes za život. Na ovaj način bi Srbija postala poželjna i radna sredina, sa budućnošću. Utrka za gradom bi prestala.

Troškovi ovog predloga su skoro zanemarljivi; u zadruge bi se učlanjavale žene sa odredjenim delom zemlje, oni koji nisu sa sela bi sopstvenim sredstima kupili komade zemlje (bolje oni nego tajkuni u bescenje) i prema planu započinjali novi život.

Čitav projekat i elaborati su već uradjeni pa je moguće i njih videti ako je zanimljivo. Uradjen je i profail ljudi učesnika kao i potrebne podrobne analize i predvidivi rezultati.

Naziv projekta „Srbija po meri slobodnih žena“.



Ostavite komentar


Molimo vas unesite tražene informacije u sva navedena polja kako biste uspešno poslali komentar. Vaša email adresa neće biti objavljena ukoliko vaš komentar bude odobren od strane administartora. Komentari koji su uvredljivi ili u kojima je prisutan jezik mržnje neće biti odobreni.
Prevucite dugme na desno da biste omogućili slanje!
Otključaj


Komentari čitalaca


Miroslav Jović

Kompleksnost ovog problema može se videti i u uticaju lokalne političke elite, smeštene po mnogobrojnim političkim partijama/strankama, na postavljanje pripadnika njihovih organizacija na odgovorna, rukovodeća i izvršna mesta - nadležna za realizaciju pomenutog instituta - SOCIJALNE ZADRUGE. Postojeća lokalna višestranačka i skupšitnska praksa negira postojanje adekvatnih ljudskih i materijalnih resursa, u naznačenoj oblasti SOCIJALNOG ZADRUGARSTVA, ali ostavlja i duboku sumnju u resurse relevantnih političkih partija/stranaka. Postavlja se pitanje ko će ostvarivati procese uvodjenja humanih standarda SOCIJALNOG ZADRUGARSTVA, iako je od PUPS-a dat nacrt Zakona o socijalnom preduzetništvu, kada lokalna politička elita nema odgovarajuće ljudske i materijalne kapacitete, a ima moć odlučivanja jer participira u vlasti (najčešće su to složene koalicije unutar lokalne skupštine opštine/grada). Ovde se ne sme, zbog značaja lobiranja pri odlučivanju, zaboraviti na uticaj bogatih pojedinaca i poslovnih organizacija (kao i njihovih neformalnih lobi grupa), kada su u pitanju ulaganja kapitala u nova PREDUZETNIŠTVA (a sa ciljem sticanja profita). Njihovo ulaganje finansijskih sredstava, kroz doniranje političkih partija/stranaka, indirekno je formatiranje finalnih rezultata pomenutog instituta, kako bi se uticalo na realizaciju profita u određenom vremenu i prostoru. Tu se, skoro u 100% slučajeva, ne postavljaju pitanja SOCIJALNOG ZADRUGARSTVA već se ide na sticanje profita i održivost postojećeg ličnog kapitala. Posle svega izrečenog, smatram da je potrebno istovremeno uvodjenje naznačenog instituta SOCIJALNOG ZADRUGARSTVA, ali i jačanje kontrole rada lokalnih uprava kroz veći nadzor nadležnih tela za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.Oduzetim materijalnim sredstvima (poslovnim prostorom, opremom i vozilima), u procesima protiv organizovanog krimainala, potrebno je stvoriti materijalnu osnovu za socijalno preduzetništvo na lokalnom nivou, gde bi bile obuhvaćene sve one ranjive grupe na tom tržištu rada, sa prioritetom definisanim kao socijalne zadruge za žene iz ruralnih delova najnerazvijenijih i devastiranih opština. Ovim mojim napisom daje se podrška predloženom u tekstu autorke BILJANE STANOJEVIĆ. Takođe se pitencira i sinergijski pristup NADLEŽNIH MINISTARSTAVA uvodjenju SOCIJALNOG ZADRUGARSTVA u najnerazvijenijim i devastiranim opštinama prioritetno, ali i u svim drugim opštinama u Srbiji, gde postoje realne osnove za održive oblike socijalnog preduzetništva.


Ivan Basnec

Ova inicijativa je odlicna i pokazuje da u Srbiji jos ima ljudi koji upotrebljavaju mozak! Krajnje je vreme da Srbija pocne da proizvodi ono sto joj je bog odredio, a ne ono sto pojedini Tajkuni ili politicari misle.


Nela Dančetović

Odlična je ideja formiranje zadruga, a posebno interesantna ideja formiranje ženskih zadruga na selu. Koliko imam u saznanju postoje oformljene zadruge u Vojvodini, a mislim da je to neophodno uraditi u Šumadiji. Formiranjem e-klubova u pojedinim selima utvrdilo se da je to potreba. Za jaku ženu na selu!