Upoznavanje građana sa njihovim pravima

Povodom sistemskog nepoštovanja Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021.

Ustanova koja treba da donese predloženu politiku ili na koju se odnosi problem?

Smatram da osnovni problem razvoja Srbije predstavlja neprimenjivanje već usvojenih propisa koji su usklađeni sa pravnom regulativom Evropske unije, a koje je, pored nezakonitog ponašanja državnih organa i preduzeća koji su dužni da ih sprovode, omogućeno velikim delom i zbog neinformisanosti građana, što za posledicu ima odsustvo vladavine prava i odgovornosti tih organa.

Problem na koji ukazujem odnosi se na sistemsko nepoštovanje Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2021. Faza 2 (Izmena i dopuna GP 272006.),("Službeni list grada Beograda" br. 63/2009, od 31.12.2009. g.) od strane "Elektrodistribucije Beograd a.d.", u vezi člana 139. poglavlje 11.16.1.ovog dokumenta. Suprotno ovom propisu (kao i ranijem Pravilniku o privremenim pravilima građenja transformatorskih stanica 10/0,4 kv i elektroenergetskih vodova 1 kv i 10 kv, član 9. stav 1. ("Službeni list grada Beograda" br. 18/2003) koji je pre usvajanja Generalnog plana Beograda na isti način regulisao ovo pitanje), "EDB" za postavljanje novih trafo stanica u postojeće objekte (prilikom njihove rekonstrukcije ili povećanja kapaciteta) od stanara zgrada u čijim zgradama se nalaze trafo stanice nikada do sada nije tražila saglasnost za to postupanje, iako je to njena obaveza na osnovu navedene odredbe koja je na pravnoj snazi već  d e v e t  godina?!

Takođe, za to postupanje "EDB" ne traži ni saglasnost nadležnog Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograd - suprotno Zakonu o planiranju i izgradnji član 145. ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/09 - ispravka, 64/10 – US i 24/11)?!

Sa druge strane, Sekretarijat za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju Gradske uprave Beograda, i nad njim nadležno Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije ne čine ništa kako bi omogućili vladavinu prava, već svojim ignorantskim ponašanjem i "ćutanjem" omogućavaju ovakvo nezakonito ponašanje u nedogled (?!), i to preduzeću koje, pritom, ima monopol u distribuciji struje u Beogradu.

Konačno, Zaštitnici građana Republike Srbije i grada Beograda umesto da obavežu ove državne organe da poštuju navedene propise - prebacuju svoju odgovornost jedni na druge, ili na druge nenadležne državne organe, i na taj način navodno "rešavaju" opravdani zahtev građana za zaštitom njihovih imovinskih prava. Ne samo da tako omogućavaju dalje flagrantno nepoštovanje zakona, već obesmišljavaju svrhu svog postojanja i svoje zakonske nadležnosti.

Budući da živim u zgradi u kojoj se nalazi trafo stanica, da u njoj ima 35 stanova, utvrdila sam da ni jedan stanar naše zgrade nije bio upoznat sa navedenim propisima, zbog čega je "EDB" i mogla da nesmetano postavi u našu zgradu svoje novo postrojenje povećanog kapaciteta za više od 50% od stare trafo stanice - bez tražene i dobijene saglasnosti stanara naše zgrade, bez rešenja navedenog Sekretarijata Gradske uprave Beograda, suprotno građevinskoj dozvoli na osnovu koje je postavljena stara trafo stanica u našu zgradu, i da na njega priključi nove objekte, što namerava da radi i u buduće (zbog čega je, uostalom, ta nova trafo stanica i postavljena u našu zgradu). To je omogućeno isključivo zbog  naše neinformisanosti, zbog čega tek sad kad je šteta počinjena, bezuspešno pokušavamo da zaštititimo naša imovinska prava, jer nailazamo na navedeno nezakonito ponašanje državnih organa.

Logično je očekivati da je i među drugim građanima Beograda koji žive u zgradama u kojima se postavljaju nove trafo stanice podjednako visok stepen neobaveštenosti u vezi navedenih propisa - jer bi, u suprotnom, i ti građani tražili od "EDB"-a i nadležnih državnih organa da se ponašaju u skladu sa navedenim propisima, što, nažalost, sada nije slučaj.

 

Opis predloga javne politike? Cilj predložene politike? Odnos koristi i troškova predložene politike?

Da bi se omogućila vladavina prava i poštovanje ovih propisa, smatram da je neophodno sa njima upoznati sve građane Beograda, tako što će nadležni organ Skupštine grada Beograda (koja je "EDB"-u poverila posao distribicuje struje u Beogradu), obavezati ovo preduzeće da navedene odredbe Generalnog plana Beograda i Zakona o planiranju i izgradnji istakne na:

- svim transformatorima koji se nalaze u stambenim objektima,

- računima za struju,

- internet stranici ovog preduzeća.

Finansijski trošak ovog predloga je veoma mali, ali je velika korist za javni interes, jer će upoznavanje građana sa obavezom "EDB"-a da traži neophodnu saglasnost za postavljanje novih transformatora u postojeće objekte biti prvi korak ka stvaranju svesti o obavezi zaštite imovinskih prava građana (od strane samih građana, kao i od strane "EDB"-a i navedenih državnih organa), uzimajući u obzir da u Beogradu postoji čak 6369 trafo stanica od kojih se veliki broj nalazi u stambenim zgradama, a da je neminovno postavljanje novih postrojenja u postojeće objekte (zbog njihove rekonstrukcije, usled starosti i dotrajalosti), ili povećanja njihovog kapaciteta (zbog priključivanja novih potrošača) - što se u buduće mora obavljati isključivo u skladu sa navedenim propisima, a ne mimo njih, kao što je to sada slučaj.



Ostavite komentar


Molimo vas unesite tražene informacije u sva navedena polja kako biste uspešno poslali komentar. Vaša email adresa neće biti objavljena ukoliko vaš komentar bude odobren od strane administartora. Komentari koji su uvredljivi ili u kojima je prisutan jezik mržnje neće biti odobreni.
Prevucite dugme na desno da biste omogućili slanje!
Otključaj


Komentari čitalaca


Dušanka Simić

Dobar predlog koji bi doprineo podizanju svesti građana o njihovim imovinskim pravima, s ciljem uspostavljanja vladavine prava od strane državnih institucija i preduzeća koje zakoni Srbije očigledno ničim ne obavezuju.


Biljana

Ovo je izuzetno značajna tema, koju neupućeni u ovu materiju ne mogu dovoljno razumeti iz ponuđenog teksta. Očigledno je da je intencija njegovog autora bila da ukaže na kršenje važećih Izmena i dopuna Generalnog urbanističkog plana Grada Beograda - što je dovoljno samo po sebi - međutim, daleko više od navedenih su ozbiljnije posledice koje nisu obrazložene u ovom predlogu, a direktno se odnose na ugrožavanje ljudskog zdravlja i pojavu najozbiljnijih oboljenja (kancera i sl.). Naime, u velikom broju zemalja Evropske unije, nedozvoljena je ugradnja transfomatora u stambene objekte, jer su brojne studije dokazale izuzetno negativan uticaj izloženosti ljudskog organizma ovoj vrsti zračenja u dužem vremenskom periodu. Činjenica je da največi broj ljudi kada kupuje stan to čini za čitav život, a da prilikom kupovine prodavac uopšte nije u obavezi da obavesti kupca o prisustvu ovakve energetske “bombe”, vrednost tih stanova nije niža od onih u kojima transformator ne postoji, dok se o štetnosti zračenja u našoj javnosti otvoreno uopšte i ne govori. I sama živim u zgradi sa transformatorom, u kojoj najveći broj stanara u njoj stanuje od kada je ona sazidana i u kojoj je veći broj ljudi preminuo od kancera. Naravno da ne postoji nikakav nesporni dokaz da je tu bolest izazvao navedeni transfomator (iako postoje stručnjaci koji potvrđuju suprotan stav), ali je takođe činjenica da je u svim stanovima koji se na njega direktno oslanjaju, bar jedan član porodice oboleo i preminuo od iste bolesti (uključujući i mog oca), kao i da je promenom stanara u nekim od tih stanova ponovo došlo do pojave ove bolesti. Pokušaji koje smo kao Skupština stanara preduzeli da bi se transformator izbacio iz naše zgrade - budući da je ugrađen novi sa neuporedivo većom snagom, a bez saglasnosti stanara i suprotno njihovoj izraženoj volji sa kojom su unapred bili upoznati ljudi u EPS-u – prvobitno u EPS-u, a kasnije i kod svih drugih nadležnih gradskih službi i državnih organa, uključujući i Zaštitnika građana i Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti - pozivajući se upravo na navedeni Generalni plan - ne samo da nisu dali nikakav rezultat, već su nas svi redom prebacivali na one “druge”, a vrhunac bahatosti je pokazao sam Generalni direktor EPS-a, koji je od Gradonačelnika Beograda tražio razumevanje za kršenje navedeneog Zakona (!?), koje je potonji očigledno i uvažio, s obzirom da je situacija i dalje ostala nepromenjena. Izmene i dopune navedenog plana su i izvršene upravo iz potrebe prilagođavanja zakonske regulative naše zemlje Evropskoj uniji, ali sprovođenje ovog Zakona naše vlastodržce očigledno ne interesuje, jer se iza toga kriju mnogi drugi finansijski interesi. Za EPS - suprotno Zakonu - je daleko jednostavnije i jeftinije da na mestima ranijih slabijih transformatora postavlja nove nebili se na njih u nedogled priključivali novi i novi korisnici, nego da njima obezbedi novi transformator – naravno van njihovog stambenog objekta - pri čemu zaista niko ne vodi računa o imovinskim pravima građana koji žive u zgradama sa transformatorom, a o ovim zdravstvenim i da ne govorim. Sasavim sam sigurna da Direktor “EPS”-a vrlo dobro razume o čemu je ovde reč i da sam sigurno ne živi sa transformatorom u svojoj zgradi. Ovu inicijativu vidim i kao mogućnost da ova tema konačno dobije eventualni medijski prostor koji svakako zaslužuje, a upravo iz razloga koje sam prethodno navela.


Biljana

Napominjem da sam u prethodnom komentaru napravila slučajnu grešku u kucanju - navedene primedbe se nisu odnosile na EPS, već upravo na gore navedeni EDB (Elektro distribuciju Beograd).


Bojana Bukorović

Suštinski razlog zbog kog je važno poštovanje Generalnog plana Beograda, pored zaštite imovinskih prava građana, je i činjenica da je to jedini način zaštite prava na život u zdravom okruženju na osnovu sadašnje pravne regulative Srbije koja se odnosi na ovo pitanje, a koja nije uzela u obzir dugogodišnju izloženost ovakvom zračenju, niti posledice koje je takvo zračenje moglo izazvati na zdravlje ljudi, jer takva ispitivanja nikada nisu sprovedena u Srbiji. Upravo zbog toga, u ovom predlogu i nisam navela zaštitu zdravlja kao razlog neophodnosti poštovanja Generalnog plana Beograda, jer to daje pravo državnim organima da tvrde kako takva opasnost navodno ne postoji, jer izmerena zračenja u takvim zgradama ne prelaze danas dozvoljene granice elektromagnetnog zračenja. I pored toga, smatram da je obaveza i pravo svakog građanina da razmišlja o okruženju u kome živi, da preispituje uzroke koji dovode do velikog povećanja broja obolelih i umrlih od kancera, i da preduzima sve mere u zaštiti svog i tuđeg zdravlja, ukljičujući i ugradnju apsorbera u svoje stanove koji eliminišu sva negativna zračenja, pa i ona koje proizvode transformatori. Sve dok ugradnja tih apsorbera ne postane i zakonska obaveza za “EDB” u svim trafo stanicama, a naročito u onim koji se nalaze u stambenim zgradama, čime će se jedino sprečiti širenje tog zračenja van trafo stanica - jedini način zaštite građana je poštovanje Generalnog plana Beograda, i podizanje svesti građana o postojanju i obavezi primene propisa koji ta prava štite (na način koji sam već iznela u ovom predlogu).


Nikola Stefanović

Ovaj predlog je dobar, ali jedino ukoliko Evropski pokret u Srbiji ima instrumente da "EDB" obaveže na poštovanje ovog propisa,i ukoliko informacije o tom propisu zaista u buduće i budu dostupne svim građanima na predloženi način. U suprotnom, ovaj konkurs je još jedan primer jalovog društvenog aktivizma koji neće dovesti ni do kakvog rezultata, a nepoštovanje zakona ostaće i dalje nerešen problem srpske države. Srbiji ne nedostaju ni dobri propisi, niti dobre ideje - već realna mogućnost i obaveza države da se ti propisi i te ideje sprovode u praksi.


Dragan S.

Ova inicijativa je potpuno u redu i zahvaljujem se gospođi Bukorović koja je na nju ukazala, ali je zaista apsurdno komentarisati činjenicu da vlast u trećem milenijumu ne poštuje važeće zakone koje je pri tom, sama donela i očekivati da će ovaj konkurs na bilo koji način doprineti menjanju postojećeg stanja. Građani, nažalost, trebaju vlastima isključivo dok ne dobiju njihove glasove, a nakon toga ih njihovi problemi, poštovanje zakona i sl. apsolutno ne interesuju, ili se na njih eventualno i oslone samo u onoj meri koliko je to i njihov uski, lični interes. Zaista se pitam čemu sve ovo, kad su i druge kampanje koje su imale nameru da uključe javnost na ukazivanje problema i njihovo naknadno rešavanje - poput prošlogodišnje koje su sproveli B92 i Beogradski centar za ljudska prava - praktički ostale bez ikakvog suštinskog rezultata koji je rezultirao bilo kojom promenom ukazanog problema, a što dokazuju brojni primeri koje je na ovom mestu zbog njihove obimnosti nemoguće komentarisati u svedenoj formi.


Воја Милић

Очигледно је да власт ове земље усваја прописе усклађене са законском регулативом Европске уније само због испуњавања услова неопходних за прикључење овом савезу. Посебно је питање, у којој мери Европска унија врши контролу над спровођењем тих прописа, и какве су последице не примењивања тих прописа у бројним областима српске државе и друштва. Бојим се да ће и ова, као и друге јавне расправе (иза којих је некада стајала и држава, као она одржана прошле године поводом Закона о враћању одузете имовине и обештећењу) довести само до новог разочарења грађана, и да неће утицати на заштиту грађана од бахате и неконтролисане власти. Да државни органи, укључујући и ткз. независне институције (Заштитник грађана или Повереник за заштиту равноправности) заиста испуњавају своје законске обавезе и надлежности, онда грађани не би били принуђени да заштиту својих права покушавају да реше и на овај начин. "Бриго моја пређи на другога" остаће, нажалост, још дуго једини начин "решавања" проблема у Србији – што наравно не може довести до владавине права и демократизације друштва.