Izveštaj o monitoringu rada Vlade, 'Međunarodna politika'


U prvih 100 dana mandata, Vlada Srbije je napravila vredan spoljnopolitički proboj u najznačajnijem nacionalnom (državnom) i internacionalnom pitanju – Kosovu.

Pokazalo se da koalicija sačinjena od socijalista – u čije vreme su počeli ratovi na prostoru bivše Jugoslavije, uključujući i onaj na Kosovu 1999, i naprednjaka – naslednika tvrdih nacionalista iz Radikalne stranke, koja je takođe učestvovala u tim ratovima – ima političku i psihološku prednost da odlučnije krene u razgovore sa Prištinom, a da ne rizikuje da bude optužena za „izdajništvo i prodaju“ Kosova.

Razgovori, uz posredovanje Evropske unije, podignuti su na najviši politički nivo. Iako se primećuje izvestan kontinuitet, nova vlada ističe da će se od prethodne razlikovati po tome što neće biti raskoraka između reči i dela, da će se ostvariti sve što se dogovori u Briselu i nastaviti rešavanje drugih otvorenih pitanja. Za to je dobila, potvrđuje se, podršku EU i SAD.

Nizom poteza vlada ukazuju da bez postepenog regulisanja odnosa sa Prištinom nema napretka u evrointegracijama. Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je u parlamentu rekao da bez EU Srbija ne može da preživi. Nikada ranije vodeći ljudi vladajućeg bloka nisu tako jasno u zvaničnim izjavama govorili o značaju EU za Srbiju.

Intenziviranje kontakata sa liderima iz Prištine najavio je predsednik Tomislav Nikolić nazivajući ih „legitimnim predstavnicima“ albanskog naroda sa KiM, a predsednik vlade Ivica Dačić potom se sretao sa kosovskim premijerom Hašimom Tačijem, što je proboj kojim se ušlo u novu, višu, fazu traganja za političkim i diplomatskim rešenjem.

Iako nastoji da balansira pristup svetu u sve složenijim međunarodnim kretanjima, glavna aktivnost vlade je usmerena ka kompletiranju saradnje sa Evropskom unijom. Taj njen kurs niko ne osporava, čak ni sile – SAD na jednoj strani, a Rusija i Kina na drugoj – koje se inače razlikuju u gledanju na rešavanje kosovskog pitanja. Vlada je u tome zasad uspešna, a da bi se sačuvao takav trend biće neophodno mnogo takta i umešnosti.

Jedan od bitnih kriterijuma za napredovanje ka EU su, uz Kosovo, i dobri i stabilni odnosi u regionu, ali tom pogledu ima i nazadovanja.

Odnosi sa Hrvatskom, opisivani s pravom kao ključni za region, narušeni su izjavom Tomislava Nikolića o Vukovaru, a najteži udarac dobili su oslobađajućom presudom Haškog tribunala hrvatskim generalima.

Nikolićevo poricanje genocida u Srebrenici negativno je odjeknulo u Sarajevu. Iako je srpski predsednik formalno pokriven dokumentom Narodne skupštine Srbije, ovakav stav ne tumači se kao doprinos procesu pomirenja.

Nespretne izjave o Makedoniji izazvale su i naglašeno nezadovoljstvo Grčke.

Dva su objašnjenja ovih poteza. Prvi je nesnalaženje u delikatnim diplomatskim situacijama.

Drugi je potreba da se pojačanom nacionalnom retorikom blokira eventualno domaće nezadovoljstvo ispunjavanjem onoga što Zapad traži oko Kosova.

Dok nova vlada uverava partnere sa Zapada da je iskrena i pouzdana u rešavanju kosovskog pitanja, a liderima u Moskvi pokazuje koliko je prijatelj Moskve, moraće produktivnije da se angažuje na sanaciji odnosa sa susednim državama. Sređivane odnosa u regionu za Beograd je veoma važno iz ekonomskih razloga, jer na tom prostoru ostvarujemo redak spoljnotrgovinski suficit.

Odnosi sa susedima su iznijansirani. Na primer, veze sa Makedonijom i Mađarskom su poboljšane, dok sa Crnom Gorom nije bilo značajnijeg napretka.

Opredeljenost Srbije da u okviru svog zapadnobalkanskog i podunavskog geostrateškog identiteta, jača saradnju sa državama Balkana i Centralne Evrope postaje posebno bitna, imajući u vidu uvažavanje realne uloge Republike Turske i Savezne Republike Nemačke na jugoistoku Evrope. U tom kontekstu treba insistirati na korišćenju svih potencijala u okviru podunavske saradnje, sa posebnim akcentom na potporu Evropske unije. Istovremeno, razvoj tranzita energenata kroz Srbiju predstavlja jedan od strateških prioriteta (posebno gasovod „Južni tok“).

U predstojećem periodu treba očekivati da će spoljna politika Srbije postupno biti usaglašavana sa instrumentom Zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, a u skladu sa obavezama koje proizilaze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i u očekivanju datuma za početak pristupnih pregovora.

Jasno je da spoljnu politiku vlade Srbije očekuje niz delikatnih izazova. Prvih stotinu dana su samo „prolazno vreme“, etapa u maratonu do konačnog cilja, stabilne i trajne pozicije naše države na međunarodnoj sceni. Za to je potrebno i efikasnije i profesionalnije delovanje diplomatije, bez opterećenja partizacijom.

Podnosilac izveštaja: Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.