Izveštaj o monitoringu rada Vlade, 'Obrazovanje'


1. Donošenje Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine

Vlada je uspešno obavila sve poslove na donošenju Strategije razvoja obrazovanja - u tekstu koji je usvojio Savet projekta 23.05.2012. kojim je formulisan predlog ove strategije. Pripremu finalne verzije koju je usvojila Vlada obavilo je Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj tokom meseca septembra i oktobra ove godine, gotovo isključivo na osnovu nalaza i sugestija drugih ministarstava.

Donošenjem ove strategije dobijen je temeljni dokument kojim su određeni misije, okviri, pravci, kriterijumi i glavne strateške politike i akcije razvoja sistema obrazovanja, time i suštinska odrednica i podloga za inovaciju postojećih i donošenje novih zakona i drugih regulativa koji se tiču razvoja obrazovanja u Srbiji. Donošenje ove strategije ima se smatrati valjano obavljenim poslom resornog ministarstva i Vlade u celini, sa napomenom da je ceo projekat kojim je formulisana ova strategija urađen (i od Saveta projekta usvojen njegov konačan rezultat) za vreme mandata prethodne Vlade.

2. Zakonodavna aktivnost u oblasti obrazovanja

Tokom perioda za koji je obavljen ovaj monitoring Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je obavilo harmonizaciju sa strategijom razvoja obrazovanja sledeća dva postojeća zakona:

a. Zakon o osnovnom vaspitanju i obrazovanju

b. Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju i sačinilo predlog Zakona o obrazovanju odraslih (nov zakon).

Ovi zakonski predlozi će uskoro ući u skupštinsku raspravu i biti predmet usvajanja u Skupštini Srbije.

Donošenje inoviranih i novih zakona i oblasti obrazovanja, koji su saglasni sa usvojenom Strategijom razvoja obrazovanja, je početni uslov za doslednu i efektivnu primenu ove strategije. Stoga se pokazana efikasnost Vlade u zakonodavnoj aktivnosti u oblasti obrazovanja ocenjuje pozitivno u uverenju da će sa takvom efikasnošću nastaviti.

3. Implementacija važećih zakona i drugih regulatornih akata Vlade

Vlada, preko svog resornog ministarstva (preko izveštaja školskih uprava i drugih izvora), ima uvid u primenu zakona koji se tiču obrazovanja. Ali, nedostaje pravovremeno i pouzdano informisanje svih zainteresovanih segmenata javnosti o doslednosti i kvalitetu implementacije zakona i drugih regulatornih akata u ovoj oblasti čime bi se dobila preko potrebna povratna sprega koja je od značaja kako za (a) intervencije u vezi sa primenom zakona tako i za (b) detekciju nedostataka zakona i drugih regulatornih akata na osnovu čega bi se izvršilo inoviranje zakonske i druge regulative u oblasti obrazovanja – što se od posebnog značaja u okolnostima kada je sve te akte potrebno usaglasiti sa usvojenom strategijom.

4. Institucije i organizacije u obrazovanju

Postoje institucije i organizacije (zavodi i slično) koje se bave analizama, praćenjem, istraživanjima i formulisanjem različitih elemenata koji čine sistem obrazovanja (planovi i programi nastave; politike, sredstva, metode i akcije unapređenja kvaliteta obrazovanja, kurikulumi, ishodi obrazovanja itd). Stiče se utisak da je resorno ministarstvo upoznato sa potrebama i mogućnostima unapređenja rada tih institucija i organizacija (posebno u oblasti njihovog menadžmenta i koordinacije rada) ali je nedovoljno aktivno, dosledno i rezolutno u preduzimanju potrebnih mera da se njihova aktivnost i outputi poboljšaju, što je od posebne važnosti za valjanu implementaciju strategije. Iako je odavna uočeno da ne postoji preko potreban pouzdan i kvalitetan informacioni sistem u (za) oblasti obrazovanja još praktično ništa nije preduzeto da se počne sa uspostavljanjem takvog sistema.

5. Finansiranje obrazovanja

Vlada je – zahvaljujući aktivnostima resornog ministarstva – održala, uz manje povećanje, dostignuti nivo budžetskog finansiranja obrazovanja za 2013. godinu, i u uslovima finansijske krize i otuda proisteklih jačih budžetskih ograničenja. Ali, ništa nije urađeno na razvoju podsticaja za korišćenje izvan budžetskih izvora (kompanijska i druga privatna izdvajanja za obrazovanje), uz manju od moguće aktivnosti na korišćenju stranih izvora (IPA i drugo) finansiranja obrazovanja, posebno za razvojna ulaganja.

6. Kvalitet administrativnih aktivnosti

Iako je to već uočeno kao potreba, nisu preduzeti niti početni administrativni koraci na (a) obavljanju pouzdane i strukturno kvalitetne „troškovi/efekti analize“ ključnih planova, programa i akcija u oblasti obrazovanja i (b) uvođenju i implementaciji sistema redovne analize, ocene i unapređenja rada zaposlenih u sistemu obrazovanja. Jer, bez ovoga nije moguće učiniti sistem obrazovanja efikasnijim i efektivnijim.

7. Inter-resorska saradnja u oblasti obrazovanja

Kvalitetna među-resorska saradnja je od ključnog značaja za dobro funkcionisanje i razvoj sistema obrazovanja. Postojeća saradnja je ne-sistematska, nije uspostavljena kao redovita, sasvim je sporadična i ad hok. Gotovo ništa, sa izuzetkom aktivnosti ministarstava na doterivanju teksta strategije, nije učinjeno da se ova saradnja uspostavi.

Podnosilac izveštaja: prof. dr Vlastimir Matejić, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, stručni
saradnik na projektu za oblast obrazovanja.